Mirisna magija u Beogradu: Porodica Jovanov i parfimerija SAVA imaju parfem koji pripada baš vama

“Parfem daje završni dodir eleganciji, detalj koji suptilno podvlači izgled, nevidljiv dodatak koji upotpunjava muškarca i ličnost žene” rekao je svojevremeno Gianni Versace.

Da li ste pomislili da Beograd ima radnju koja vas kada zakoračite u nju, vrati unazad više od pola veka? Obuzme vas neka nostalgija, iako većina vas u tom periodu nije bila rođena. Ako budete koračali ulicom Kralja Petra, primetićete nove radnje, ustakljene, “obojene” 21. vekom, međutim, ako zastanete ispred jedne – odmorićete oči i obogatiti čula.

Parfimerija “Sava” ranije nazivana “Đurđevak” nalazi se u srcu Beograda, baš u onom delu grada gde se kaldrma još uvek oseća pod nogama. I ne možete da prođete pored tih vrata, a da ne uđete unutra, Mirisi će vas sami naterati na to, nećete moći da odolite.

Ljubazno nas je dočekao Nemanja Jovanov, jedan od naslednika ovog “zanata”, neko ko vrednuje i čuva porodičnu tradiciju. I zanimljivo je to koliko drže svoj nivo i kada je dress code u pitanju – nikad bez pažljivo ispeglane košulje i pantalona. Ovi trgovci zasigurno svojim gospodskim ponašanjem čine da se svaki kupac oseća gospodski. Nemanja je počeo priču istorijatom radnje koja je osvojila srca Beograđana i stranaca sa različitih strana sveta:

– Sve je krenulo davno, pre nego što sam se ja rodio. Moja porodica se dugo bavila trgovinom, više generacija unazad. Trgovina je tada bila nešto potpuno drugačije, zahtevala je da budete pismeni, da jako dobro poznajete matematiku, knjigovotstvo, što više jezika da govorite i da budete jedna persona koja u svakom smislu pleni. Moj deda i njegov stariji brat su krenuli na Trgovačku akademiju koju su završili sa svim pohvalama, nakon čega su krenuli na praksu po beogradskim zanatskim radnjama (što je nekada bilo obavezno). To je jedan deo formule pomoću koje smo stigli do ovde. Drugi deo formule govori o tome kako smo stigli do proizvodnje parfema. Ideja je potekla od jednog našeg prijatelja, čuvenog Dragomira Milenovića zvani Dragoš, koji je spletom okolnosti posle Prvog svetskog rata kao ratno siroče otišao u Francusku, u projektu nekog međudržavnog paketa pomoći. Kao zemlje saveznice Srbija i Francuska su imale snažne odnose. On se spletom okolnosti obreva u Grasu (mesto na jugu Francuske poznatom po parfimerstvu) Dolazi u kontakt s tim i pokazuje veliki talenat i postaje jedan od kreatora mirisa. Ta životna priča ga osnažuje, postaje jedan ugledan dobrostojeći profesionalac, i nakon ostvarivanja snova, on se vratio u svoju rodnu zemlju gde je upoznao mog dedu, njegovog brata. Odrastavši u Francuskoj, frankofil u duši, on usađuje mojoj porodici ljubav prema mirisima – i moja porodica je tada usvojila ideju o proizvodnji parfema.

Radnja se suočavala sa problemima koji su pratili čitavu državu, ali i svakog preduzetnika tokom komunističke vlasti. Jednom je bila zatvorena, ali nakon toga, doživela je svoj novi procvat i nastavila da piše istoriju.

– Veče pred događaj koji će obeležiti čitavu planetu, moja porodica 1941. godine otvara parfimeriju “Đurđevak” na Topličinom vencu uprkos savetima prijatelja koji su poznavali političke i ekonomske prilike da nije trenutak za otvaranje parfimerije. Oni su tada bili hrabri i otvorili je. Postojala je do momenta nacionalizacije posle Drugog svetskog rata. U skladu sa dozvolama okupacione vlade i mogućnostima života, parfimerija je radila do momenta pojave nove vlasti jer je bilo zabranjeno imati bilo kakav biznis tokom komunizma. Zatvorili su tada više od 30.000 zanatskih radnji širom Srbije. Vi ste bili na neki način neprijatelj naroda time što ste samo radili posao u sopstvenoj režiji nevezano za državu. Nakon zatvaranja, doneli su odluku da je dozvoljen privatan biznis i 1954. godine moj deda otvara parfimeriju na ovom mestu pod drugim nazivom – “Sava” i tu se nastavlja istorija ove radnje – rekao nam je Jovanov.

Zavirili smo u proces pravljenja mirisa. Kako je istakao naslednik porodične tradicije – u nastajanje parfema umešana je magija koja se ne može objasniti, ali nije proces pravljenja parfema završen dizajnom mirisa, već njegova priča tu tek počinje.

– Proces je magijska stvar. Tu su uključeni alhemija i osećaji, ali i iskustva. Najviše ih ljubavi nastaju. Mi sirovinske kompnente nabavljamo iz više rafinerija koje to prave – nešto iz Nemačke i Engleske, ali pretežno iz Francuske. Francuzi prednjače u tome, i upravo su se one rafinerije na jugu zemlje ispostavile kao najbolje. Nema osobe koja ne može napraviti miris, isto kao što ne postoji osoba koja ne može skuvati nešto. Samo, postavlja se pitanje koliko će to biti jestivo. Mirisi su nešto što se na različitim tačkama sveta, različito tumači. Ono što je pomenuti Dragomir Milenović doneo u našu porodicu, jeste francuska fantazi škola mirisa. To je škola kombinovanih mirisa koji kao rezultat daju nešto što u prirodi ne postoji. Druge, orijentalne škole mirisa su daleko jednostavnije, jer su bazirane na mirisnim vodicama jednog sastojka (jasmin, ruža, pačuli, razna etarska ulja…) Francuska škola mirisa je otišla pet koraka dalje jer se sjedinjuju minimum četiri sastojaka do osam, čak i devet. Kada spajate nespojivo, onda rezultati mogu da budu neočekivani – od potpuno i neverovatno prijatnih, do gotovo neprijatnih. I to zavisi od osobe koja miriše. Pafimerstvo se ne završava dizajnom mirisa, već nanošenjem i nošenjem mirisa u određenim uslovima od strane određene persone. Mi započinjemo taj postupak, predajemo ga mušteriji, mušterija nastavlja proces, a on prestaje kada miris ispari sa kože nosioca.

Da bi se došlo do određenih mirisa, postoje pažljivo odabrani sastojci. Kako je Jovanov precizirao, postoje oni koji imaju prohteve kada su određeni parfemi u pitanju, ali da je čar ovog posla da krajnji rezultat iznenadi kupce.

– Za dizajn mirisa potrebno je vreme. Gubi se magija kada neko traži miris i očekuje nešto. Miris je nešto što se konzumira, i nešto što treba da vas iznenadi. Vi kada idete u pivnicu, ne tražite da vam naprave pivo po želji, već od 10 ponuđenih ukusa, izaberete ono koje vama odgovara jer je tih 10 ponuđenih vrsta neko vrlo pažljivo uskladio. Neće se svakome dopasti isto, zato postoji 10 vrsta, pa su šanse da će vam se nešto dopasti veće. Ovde ljudi imaju prohteve, misleći da je baš toliko jednostavno napraviti parfem. Nemamo najprodavaniji miris, mi ne pristupamo konvencionalno kapitalistički pristup tržišnom modelu, kod nas ljubav igra jednu ozbiljnu ulogu. Manje više su jednako svi mirisi prodavani. Namerno smo uveli mehanizam koji je nekada bio prisutan u Francuskoj. Mirisi nemaju imena, baš da se ljudi ne bi vezivali, i da ne bi bilo ih pijadastala – “To je taj!” Kod nas su svi mirisi potpuno jednako tretirani, kao i mušterije. Mi ćemo sugerisati kupcima da promene ukoliko dugo godina koriste jedan miris, i često uspemo u tome- Mirisanje i konzumiranje treba da bude pulsirajuće i živo, a ne okoštalo i rigidno ili izmerivo u matematično smislu. Miris ne može da se izmeri. U svakom od njih ima tajni sastojak, svaki je posebna tajna – zaključio je Nemanja Jovanov, naslednik porodičnog biznisa.

Ovo je jedinstvena i autentična radnja u Srbiji. Kako su nam rekli, možda ni na Balkanu ne postoji slična. Idite i zavirite u svet neodoljivih parfema, a onda ćete se sigurno zaljubiti u ovaj magični kutak Beograda.

* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄