Hugo Ferdinand Boss bio je jedan naizgled običan građanin Nemačke koji je nasledio porodični posao proizvodnje donjeg veša u rodnom gradu, a onda ispunio svoje dužnosti prema državi odsluživši vojni rok. Usledila je mobilizacija 1914. i učestvovao je u Prvom svetskom ratu.
Boss je već 1924. godine otvorio kompaniju za proizvodnju radne i sportske odeće.
Ali šta je Boss naučio tokom Prvog svetskog rata? Da je rat najbolji biznis. Rast popularnosti nacionalsocijalističke partije i najava Drugog svetskog rata poklopili su se sa lošim poslovanjem kompanije, koja se našla pred bankrotom. Naređenja koja je on pratio dolazila su iz dubine njegove nacističke duše što je i dokazao svojim ulaskom u partiju 1931, piše Beforeafter. Tada se, gotovo momentalno, vozdigao iz svih finansijskih poteškoća potpisivanjem eksluzivnog ugovora kao proizvođač uniformi za naciste. U početku su to bile braon košulje za jednu od paravojnih formacija stranke, potom odela za nacističku omladinu, a zatim i crne uniforme za Schützstaffel.
Boss je bio običan nacistički sluga čija se umetnost jedino ogledala u proceni pravog mesta i vremena da spasi sebe u teškim vremenima rata i krize, pa makar i preko leševa.
Snosio posledice posle rata
Posle rata dobio je veću kaznu koja se sastojala od nekoliko uslova, pre svega morao je da plati nadoknadu za korišćenje ropskog rada, pored toga izgubio je pravo glasa kao pristalica nacista i treće, i najgore za nego, izgubio je sposobnost da vodi posao. Protiv ove presude uložena je žalba u kojoj se tvrdilo da je on pristalica nacionalsocijalizma, ali ne i promoter nacističke politike. Njegova žalba je bila ublažena, ali je nakon toga posao prepustio svom zetu Eugenu Holiu.
U suštini, Boss nije kažnjen zbog proizvodnje uniformi za naciste jer je apsolutno tada trebalo kazniti sve vlasnike preduzeća pošto su svi u nekoj meri radili za naciste u tadašnjoj Nemačkoj. Gazda je kažnjen prvenstveno zbog korišćenja zatvoreničkog rada. Umro je 1948. u Zapadnoj Nemačkoj, u 63. godini.
Kako po običaju biva posle smrti, čitavu kompaniju je nasledio njegov sin, Siegfrid Boss koji možda dao i najgluplju izjavu u istoriji izjava: “Moj otac jeste pripadao nacističkoj partiji, ali ko nije pripadao u to vreme?”.
Bez obzira što su se vlasnici kompanije izmenjali nekolicinu puta, ideja je ostala ista što se može videti na modernim krojevima Bossovih kaputa koji neodoljivo podsećaju na one iz nacističkih dana, piše Beforeafter. Ko zna možda se prvobitna svrha ovog brenda vrati u upotrebu kada dođe vreme da se uniformišu neki novi zaluđenici, jer biznis je biznis i valja se prilagoditi.
