Film “S ljubavlju, Vinsent” (Loving Vincent), koji govori o životu i smrti legendarnog slikara Vinsenta Van Goga, nominovan je pre nekoliko godina za Oskara za najbolji animirani film. Ali, zapravo, on je više od toga.
Najveću vrednost ima kao prvi dugometražni animirani film za koji su frejmovi ručno slikani uljanim bojama na platnu, i to u tehnici pointilizma po kojoj je bio poznat i sam Van Gog. Ukupno 65.000 frejmova, za koje je bilo angažovano više od 100 slikara iz celog sveta, a među njima i dvoje naših umetnika, Biserka Petrović i Vladimir Vinkić.
U ovom filmu slike Van Goga su žive.
Najveća dela umetničkog genija prerastaju zidove muzeja, dobijaju nove dimenzije, prepliću se, vibriraju tim snažnim bojama, pozivaju nas u prizore koji su fascinirali Van Goga, progovaraju likovima s portreta, i – potpuno nas uvlače u nikad ispričanu priču o njegovom životu, piše Noizz.
Ona se odvija godinu dana nakon smrti Van Goga, kad njegov prijatelj, poštar Rulen shvati da njegovo poslednje pismo bratu Teu nikad nije poslato. Zato šalje svog sina, mladog i impulsivnog Armanda, da ga lično dostavi Teu.
Teo je preminuo samo nekoliko meseci posle Vinsenta, tako da Armand kreće u potragu za njegovom porodicom, koja se u međuvremenu odselila… Na tom putu, upoznaje i druge junake Van Gogovih slika i pred njim kreće da se odvija i danas nerazjašnjena misterija njegovih poslednjih dana.
Priča filma “Loving Vincent” oslanja se na umetnikova pisma i prati jednu od novijih hipoteza istoričara umetnosti da se slavni umetnik nije ubio, već da je u pitanju ubistvo.
Nije bitno da li ćete poverovati u to, ali ćete na kraju potpuno biti impresionirani viđenim – u ovom filmu svaka scena je umetničko delo za sebe i savršeno se stapa u priču. Gotovo je jasno da ćete na slike Van Goga, a možda i drugih umetnika, ubuduće gledati drugačijim očima.
Sigurno ćete bar na momenat posumnjati u zvaničnu istoriju. Sigurno ćete se zapitati: A šta bi bilo ako…? A to je veliki uspeh za jedan animirani film.