Pojedini naučnici smatraju da se proučavanjem mogu uočiti kodovi na slici, koji nisu vidljivi golim okom.
Čuvena slika Leonarda da Vinčija, slikara i genija, i danas impresionira svojom misterijom i lepotom. Mona Liza je najpoznatija slika na svetu, rađena tehnikom ulje na platnu, a autor ju je radio čak pet godina. Budući da se slikar nije potpisao i da na portretu ova vanvremenska lepotica nema obrve, Mona Liza se smatra još uvek nedovršenom, a teorije zavere i dalje se nižu kada je ovo delo u pitanju.
Za nju se spekuliše da je zapravo La Đokonda, supruga je Frančeska del Đokonda. Originalna veličina je 77 k 53 cm (30 k 20 7/8 in) i u vlasništvu je Vlade Francuske, i smeštena je na zidu muzeja Luvr, u Parizu.
Čuveni muzej gde se čuva zagonetni portret Mona Lize, uz mnoga druga remek-dela svetske umetnosti kakva je, recimo „Miloska Venera“, doneo je 2001. godine neočekivanu odluku. Naime, rukovodstvo muzeja je odlučilo da jednu prostoriju površine 200 metara kvadratnih odredi samo za ovu čudesnu Leonardovu sliku.
Ova figura žene, obučene u firentinsku odeždu, koja sedi u vizionarskom stilu, iza koje se pruža planinski pejzaž i njen zagonetni izraz lica (koji u isto vreme deluje odsutno i primamljivo), doneo je portretu univerzalnu i vanvremensku slavu.
ŠTA SE KRIJE IZA LEPOTE MONA LIZE I NJENOG ZAGONETNOG OSMEHA?
Najveći broj teorija o Đokondinom nedokučivom osmehu kao osnovni uzrok njenog čarobnog dejstva ističe tehniku koju je Leonardo primenio u stvaranju kompozicije slike, poznatu kao sfumato. Pomoću ove tehnike može se steći utisak razlivenosti senki, zbog čega su obrisi magličasti te se otuda crte lica čine neprecizne.
Postoje, međutim, i drugačije hipoteze, kao što je ona koju je iznela Margaret Livingston, neurolog sa Harvardskog univerziteta, koja tvrdi da se posmatraču čini da se Đokondin osmeh naizmenično pojavljuje i nestaje zbog načina funkcionisanja ljudskog oka.
Po ovoj teoriji, kada gledamo u Đokondine oči njena se usta nalaze u perifernom uglu našeg vidnog polja, što nam onemogućava da razlučimo etalje portreta, već smo u stanju samo da uočimo obrise lika. Ali kada usmerimo na njena usta, senke se gube i odjednom nam se ukazuje potpuno drugačiji lik.
S druge strane, ekipa antropologa sa Univerziteta u Bredfordu iznela je tvrdnju za uzrok Đokondinog nerazlučivog osmeha u stvari leži u problemu sa vilicom od kojeg je patila devojka, za koju se pretpostavlja da je bila Izabela od Aragona i Kastilje, ćerka katoličkih kraljeva Ferdinanda i Izabele.
Po ovoj teoriji, Da Vinči je zapravo hteo da sakrije da je devojka sa slike imala nakazne zube, pa ju je tako naslikao sa izrazom zagonetnog osmeha.
ZANIMLJIVOSTI
Kada je krajem XX veka čuveka Leonardova slika podvrgnuta je kompjuterskoj analizi, postavljena je nova hipoteza o tajanstvenom identitetu devojke sa slike. Istraživači su portret Mona Lize postavili preko Leonardovog jednako slavnog autoportreta rađenog crvenom kredom.
Ovi putem se došlo do zapanjujućeg rezultata, pošto su se slike savršeno podudarale, pa je posatvljena teza da je model koji je poslužio za portret Đokonde bio lično Leonardo da Vinči.
Postoji jedna činjenica koja potkrepljuje ovu hipotezu: naime, ukrasna vrpca na Đokondinom dekolteu na italijanskom se kaže vinco, što nas navodi da postavimo pitanje da li ovaj detalj zapravo krije igru reči kojom nam Leonardo poručuje da se iza osmeha Madone da Vinko krije on lično?
