Posle Nedelje mode u Londonu i Njujorku, a u susret defileima u Milanu i Parizu, osvrćemo se na evoluciju modnih revija, na sam početak kada su se kolekcije prikazivale u salonu za specijalnu klijentelu, iza zatvorenih vrata, na poziv.
Krajem 19. veka, pariski dizajner Čarls Frederik Vort, prozvan “ocem visoke mode” bio je među prvima koji je pokrenuo trend predstavljanja kolekcije na živim modelima, i to u “Longchamp Racecourse.” Već ulazak u 20. vek nagovestio je neke bitne promene, stvarajući od revija modne parade koje su često održavane na ulicama gradova.
Tako je britanska dizajnerka Lejdi Daf-Gordon praktikovala da svoje nove modele prikaže u svom salonu, na adresi Hanover, dajući svojim modelima romantična imena u želji da sve izgleda nekako egzotično.
U odnosu na nju, Pol Poire je održavao fensi balove na kojima su žene mogle da se inspirišu i informišu o novim trendovima. Pol je takođe praktikovao da putuje sa svojom kolekcijom, na svojevrsnu turneju sa lutkama. U to isto vreme prodavnica “Erich Brothers” iz Njujorka je počela da praktikuje prezentacije unutar svog butika.
Dvadesete godine prošlog veka predstavljaju već zlatno doba visoke mode kada su se proslavili i pročuli Koko Šanel, Madelen Vionet i naravno Elsa Skjapareli. Tokom Velike depresije, krize koja je zadesila svet krajem 1928. godine mnogi dizajneri su propali. Svi ali ne i kreatori visoke mode.
Evropsko tržište
Samo evropsko tržište nakon II svetskog rata pretrpelo je promene. Sin Nine Riči, Robert imao je ideju da pozove modne kuće da lansiraju minijaturne verzije sopstvenih kreacija, ne bi li maksimalno iskoristili svoje resurse. Taj koncept je poznat pod imenom “Le Petit Theatre de la Mode”, ili minijaturni modni teatar.
28. marta 1945. godine, 200 lutki, veličine tri puta manje od čovekove, odeveno je u modele Balensijage, Lanvin i postavljeno u Luvru, pre putujuće izložbe. Već sledeće godine, novi set modela-lutki je prezentovan američkoj publici.
New Look – Nova pravila
Mnogo pre rata, modne kuće koje su pravile visoku modu praktikovale su da kolekcije prikazuju u skučenim salonima, mahom u sedištu kuće, tačnije ateljeu dizajnera, prodajući direktno klijentu koji bi se vraćao na serije probnih fitinga koji bi trajali minimum po šest nedelja.
U tim danima, fokus modnih kuća bio je isključivo na klijentima, a ne na publicitetu i medijima. Fotografima je kao što smo napomenuli, pristup bio zabranjen. Samo dve godine nakon završetka rata, jedan čovek unosi promenu, i to ne samo u odeći, već i u odnosu prema medijima i fotografima.
1947. godine Dior postaje jedan od prvih dizajnera koji dozvoljavaju fotografima da slikaju i dokumentuju celu jednu kolekciju. “Carmel Snow”, tadašnja urednica Harpers Bazara, tu kolekciju naziva “The New Look”.
Ipak, iako je Dior dozvolio fotografima da prisustvuju njegovim revijama, prezentacije modnih dizajnera još tokom 50-ih i 60-ih su ostale zatvorene za veliki deo javnosti. Fotograf Kris Mur priseća se: “Još uvek su mislili da smo špijuni.”
