U istoriji brenda pominju se i 60-e, odnosno 70-e godine prošlog veka, kada su ovaj tip obuće nosili farmeri, ali i surferi, kako bi zagrejali noge nakon vremena provedenog u moru.
Ostaje nejasno kada tačno kreću “komercijalni dani” Ugg čizama, ali se zna da su modni trend u SAD postale pre tri decenije, dok su se širom sveta proširile tek sredinom 2000-ih godina. Važe za “ružne čizme”, ali, složićete se – ne bez razloga.
Svi su hvalili njihovu udobnost, mekanu vunu, kako greju zimi… međutim, šta se krije iza njih?
Svuda ima kopija, ali…
Za izradu Ugg čizama (sama reč “ugg” je u Australiji postala sinonim za ovčju vunu) koristi se najfinija vuna merino ovaca iz tih predela, i one jedine na svetu imaju oznaku 1PP kvaliteta vune, sa finoćom i debljinom dlake od 16,9 mikrona i niže.
Na OVOM LINKU saznajte zbog čega su mnogi protiv ovog brenda.
Brend se pobrinuo i za to da se njihova popularna obuća (ne samo čizme) proizvodi isključivo na ovom, nama dalekom kontinentu, te mora imati oznaku “Made in Australia”.
Prema podacima biroa za statistiku, Australiju godišnje poseti skoro 7 miliona turista iz celog sveta, a najtraženiji i najprodavaniji artikal su originalne Ugg čizme, proizvedene baš tamo.
Kako se gradio brend, odnosno kako su dospele do vas, saznajte u nastavku:
Brajan Smit, osnivač kompanije Ugg Australia i autor knjige “The Birth of A Brand”, svojevremeno je za Biznis Insajder otkrio šest biznis lekcija koje je naučio gradeći ovaj brend. Smit je 1979. počeo da ih nudi “od vrata do vrata”, s fokusom na surferske prodavnice kojih ima dosta u Australiji. Dakle, na samom početku one nisu ni imale “modnu” namenu, već je trebalo da budu korisne, praktične.
1. Neznanje mu je pomoglo da uspe. Smit nije razumeo zašto se Ugg čizme u Americi prodaju samo zimi, tačnije, predvideo je da se van Australije obuća razlikuje – deli na letnju i zimsku.
2. Ugg čizme se danas nalaze u svakom svetskom šoping molu, ali, u startu su doživele neuspeh. Ipak, Smit nije odustajao od svoje ideje, te je mimo toga radio razne naporne poslove kako bi opstao.
3. Glamurozne reklame nisu bile put do uspeha za njega. Umesto toga, zamolio je prijatelje surfere za mišljenje, i rekao je: “Ovi oglasi su tako lažni, modeli čak ni ne surfuju”.
4. Smit je najpre nudio čizme velikim lancima, kako bi došao do mejnstrim publike, ali ubrzo je shvatio da treba da “juri” ciljnu grupu. Budući da su bile namenjene isključivo surferima, logično se okrenuo tom svetu.
5. Strast za poslom je ono što pokreće i daje rezultate. Sredinom osamdesetih godina 20. veka, Smit je pronašao nove investitore, a svaki je imao isti udeo u kompaniji, što je pružalo motivaciju.
6. Treba znati kada stati. Smit je osmislio čitav koncept i verovao u sebe i svoju ideju, ali je onda shvatio da postoje ljudi koji bolje rade neke poslove od njega. To je slučaj s administracijom i prodajom.
U Srbiji su ove čizme, kada tek stignu s jeseni, dosta skuplje. Cena se kreće oko 26.000 do 30.000 dinara, uz određene popuste pred kraj sezone, ali nikada ne pada previše. Nemoguće je kupiti Ugg čizme “za male pare”.
Pliće Ugg čizme, sa oznakom “mini” modeli, koštaju oko 23.000 dinara u domaćim prodavnicama. I druge marke, koje su rivali popularnom australijskom brendu, prate te iste cene, tako da je na kraju sve stvar ukusa kupca.
