LA VIE EN ROSE vam otkriva u celosti istoriju Nedelje mode u Njujorku…
Počeci Nedelje mode u Njujorku
Nedelja mode u Njujorku ne bi postojala bez Eleanor Lambert. Rođena u Indijani, studirala je skulpturu u Indijanapolisu i Čikagu pre nego što se preselila u Njujork 1925. godine – i potom promenila tok američke mode. 1941. godine pomogla je u osnivanju njujorškog instituta za haljine. Posle toga je 1943. usledila još jedna inovacija: nedelja štampe. Pre početka Drugog svetskog rata, Pariz je bio epicentar mode: gde su se okupljali kupci i mediji, željni da znaju šta će modne kuće sledeće proizvoditi. Francuska prestonica snažno je diktirala trendove, sa mnogo američkih modnih marki koje su kopirale ono što se prvo pojavilo preko Atlantika. Međutim, kako se rat nastavio širom sveta, a Pariz je ostao pod nemačkom okupacijom, pojavila se prilika za Amerikance da uspostave sopstvene dizajnerske akreditive.
Lambertina premisa je bila jednostavna. Nedelja za štampu bi se održavala na centralizovanoj lokaciji – u hotelu Plaza – uz prisustvo novinara iz Njujorka i šire (ona je platila da se pridruže novinari iz drugih krajeva Amerike). Kupci su morali da zakažu odvojene posete salonima. Plan je funkcionisao savršeno. Domaći modni talenat je konačno shvaćen ozbiljno, a američki dizajneri – među njima su Kler Mekardel, Heti Karnegi i Norman Norel – konačno priznati u časopisima, uključujući Vogue.
Tokom narednih nekoliko decenija, ovaj sve zgusnutiji raspored emisija pomogao je da se Amerika uspostavi kao ozbiljna modna sila, iznedrivši mnoga od današnjih velikih imena, od Oskara de la Rente do Ralfa Lorena. Kako su se trendovi menjali, promenila se i priroda modnih revija.
Pad Nedelje mode u Njujorku
Do ranih 90-ih, štampa kao i kupci – bili su iscrpljeni. Pošto se svaka revija održavala na drugom mestu – Nedelja mode zahtevala je od svojih učesnika da mahnito jure gradom. Ove frustracije su dostigle svoju visoku (ili prenisku) tačku 1991. godine kada se deo plafona srušio na izložbi Majkl Korsa: komadi gipsa su zaprašili, između ostalog i nesalomivu modnu tačku Suzi Menkes. Nakon ovog incidenta, pošto se štampa žalila na to koliko su njihovi poslovi postali opasni (bilo je i incidenata sa zaglavljenim liftovima i nestankom struje), Fern Malis – tadašnji izvršni direktor CFDA – uvideo je da je NYFW-u potreban novi pravac. I što je najvažnije, nova lokacija. Odlučio je da stalno mesto Nedelje mode bude Briant Park u vidu dva šatora, doslovno.
Ostatak 90-ih godina doneo je mnogo nezaboravnih trenutaka, od zloglasne revije Perija Elisa s proleća 1993. godine, Marca Jacobsa, do Kejt Mos koja je šetala modnom pistom u Calvin Klein-u. Ovo je takođe bila i decenija koja je obeležila sve češće prisustvo poznatih ličnosti u prvom redu, kao što su Džulija Roberts, Leonardo Di Kaprio, Dru Barimor i Meraja Keri. Prelazak u Briant Park takođe je doveo do mogućnosti sponzorstva – te je ovaj dvogodišnji događaj preimenovan u Mercedes-Benz Fashion Week krajem 1990-ih.
