Kako naša redakcija zastupa i veruje u prave vrednosti, iskonsku lepotu i kulturu, u svim aspekrima života pa i u modi, želimo da vam predstavimo Anu Vasiljević – profesorku modnog dizajna, koja se usudila da u današnjem svetu prepunom jednolikosti, napravi svoj sopstveni brend, iscrtavajući lični modni pečat.
1. Ko je zapravo Ana Vasiljević?
- Recimo da je Ana zajlubljenik u umetnost, a moda je svakako deo nje, pasionirani radnik (neki bi rekli čak i radoholičar), tvrdoglavi borac za estetiku i etiku u radu i svašta još ponešto, zasigurno, ali o tome je bolje da ipak kažu drugi, jer je malo nezahvalno govoriti o sebi.
2. Kako se rodila ljubav prema modi i želja za edukacijom na tom polju?
- Ljubav ka umetnosti se rodila jako rano, moji roditelji kažu da su me smirivali papirom i olovkom i da sam tokom putovanja bila zanesena crtežima i ‚‚nevidljiva”. Moj deda je bio modelar i krojač, imao je svoju radionicu, a svoja leta provodila sam kod bake i deke, pa sam veorvatno nesvesno upijala miris štofova i igrala se u uglu dok je on pažljivo modelovao blejzere na lutki. Modu sam ipak kao profesionalnu želju otkrila sa nekih desetak godina kada je popularan bio film Pepeljuga, radnja u Parizu u ateljeu cipela i neki za to vreme fenomenalno obučeni ljudi. Zatim nastaju moje kolekcije inspirsane 20tim i tako, eto, nekako sam shvatila da mi neće održati pažnju bilo šta drugo sem umetnosti, te moda i umetnost uspevaju u tome više od tri decenije. Nakon gimnazije upisala sam prvo scenski kostim u Americi gde sam i dobila stipendiju, ali želela sam savremenu modu i onda je usledio upis na Fakultet Primenjenih umetnosti u Beogradu, smer kostim-savremeno odevanje, na kojem sa diplomirala-magistrirala. Koju deceniju kasnije sam i doktorirala u oblasti savremene umetnosti i to sa temom održive mode.
3. Kako ste došli na ideju da svoje znanje prenosite na ovaj način – preko mreža i kakva su iskustva?
- Nakon desetak i više godina profesionalnog iskustva u modi dobila sam poziv Univerziteta Metropolitan u Beogradu da napišem program za eventualno otvaranje katedre Modni dizajn i eto nakon toga nastao je taj smer koji i dan danas traje i koji sam do 2017. godine vodila i predavala na istom. Zatim sam nastavila taj deo karijere na drugom fakultetu – UDG. Ali prva online edukativna platforma FashionLinkNow u oblasti mode nastala je po mom odlasku u Španiju. Tada su već uveliko na globalnom nivou postojale platforme koje su nudile kurseve u oblasti mode online, ali u regionu ex Yu ničeg sličnog nije bilo. Znala sam da za modu na tom prostoru postoji veliko interesovanje, ali takodje i da nemaju svi sredstava, a ni vremena da odlaze na studije, no ipak sam želela da dobiju kvalitet kao da jesu na nekoj vrsti studija i da nakon toga zaista mogu da rade nešto u modi ili čak i da osnuju svoj modni brend. To se nakon, sada već sedam godina, koliko postoji FLN svake godine i dešava. Takodje bilo je oblasti u modi koje kod nas čak ne možete ni učiti poput Modnog stajlinga ili Održive mode, Modni branding pa je to bila prilika da se i tako nešto ponudi. S obzirom da sam tada već uveliko bila predavač kao i da sam dosta oblasti mode profesionalno prošla želela sam da ponudim i znanje i iskustvo na fleksibilan i ekonomičan način gde god da se neko ko voli modu i želi da se bavi njom nalazi.
4. Recite nam nešto više o Vašoj online edukativnoj platformi FashionLinkNow.
- Ne postoji samo jedan kurs već desetak, iz oblasti Modni dizajn, Modni Stajling, Krojenje i šivenje, Istorija mode, Modna fotografija, Modna ilustracija i mnogi drugi iz oblasti marketinga i brandinga u modi. Svi su flexi formati, dakle radite u vremenu koje vama odgovara samostalno il uz mentostvo i uz audio vizuelan materijal koji je pažljivo pripreman za edukaciju po uzoru na svetske programe, dostupan sve vreme tokom trajanja kursa i koji je programski definisan prema nivoima. FLN stalno ima i edukativne i kreativne radionice, a programi su na srpskom, engleskom i španskom jeziku i stalno pratimo promene u modi pa se u kursevi stalno menjaju i usavršavaju.
5. Osim edukacija, prvenstveno ste dizajner, recite nam nešto više o svom poslu.
- Od početka svoje kraijere, zapravo još od treće godine studija na Fakultetu Primenje Umetnosti u Beogradu, počela sam da radim praksu, a zatim nakon diplome i profesionalan rad za nekoliko domaćih modnih kuća u masovnoj i high street produkciji kao glavni dizajner strpljivo razvijajući sopstvenu modnu liniju pod svojim imenom od 2005. Sarađivala sam i sa poznatim i jednim od najstarijih časopisa u bivšoj Jugoslaviji – Bazar, kao urednik i stilista u sekciji za modu i dizajn enterijera, radila stajling naslovnica i editorijala sa poznatim ličnostima iz zemlje i inostranstva. Tu je i aktivan rad kao slobodni stilista i kostimograf na reklamama, muzičkim spotovima i projektima dizajna kostima za pozorište. Svoje kolekcije sam prikazivala na beogradskoj i srpskoj nedelji mode, u Zagrebu (Hrvatska), Crnoj Gori, Velikoj Britaniji (London), Španiji, na Pariskoj nedelji mode, u Švedskoj… Već godinama živim i radim u Barseloni, ali deo modela se i dalje izrađuje u Beogradu, a poslednjih nekoliko godina moj rad je okrenut održivoj modi, temi sa kojom sam i doktorirala.
6. Gde pronalazite inspiraciju?
- Linija “Ana Vasiljević” zasnovana je na jednostavnosti, ali vrlo često smeloj geometrijskoj i arhitektonskoj konstrukciji, sa akcentom na sitnim detaljima i dekonstrukciji drapiranja. Volim savremene umetničke pravce, minimalizam, arhitekturu, konceptualne aspekte mode koji obavezno nose neku poruku, a održivi aspekt rada postao je primaran poslednjih nekoliko godina, uz vrlo česte inspiracije i kulturnim nasledjem zemlje iz koje dolazim. Modeli su nosivi, ali vrlo često imaju aspekte trensformirajućih detalja gde u jednom komadu ima više opcija za nošenje.
7. Koja dostignuća u karijeri biste izdvojili kao posebna i podelili sa nama?
- Meni je svaka kolekcija dostignuće, jer zaista malo ljudi zna koliko je zapravo rada i truda potrebno da se dodje do onoga što na kraju vidite na lepoj modnoj fotografiji, reviji, videu. Sa druge strane, javne prezentacije poput revije ili modnih vinjeta, su svakako poseban osećaj, a bilo ih je dosta u mojoj karijeri i svaka naredna ceni se još više jer vas podseća da ste tu, da trajete, da ljudi vole to što radite i daje vam dodatni smisao i motiv za dalje. Prva revija se pamti, zatim nastup u programu Paris Fashion Weeka, prva revija u Barseloni, ima dosta toga, a tu je i autorski projekat Re worn heritage kao deo moje doktorske disertacije.
8. Šta Vas je navelo da odaberete sustainable opcije i sporu modu uprkost trendovima današnjice?
- Mislim da je održiva moda pronašla mene. Dugo sam radila za brendove fast fashion mode, dosta su me naučili, ali sve vreme sam gradila svoje modne priče nezavisno od toga i tako je taj balans jedino imao smisla. Medjutim konceptualna moda koja me zaintersoavala u jednom trenutku, naterala me je na dublje razmišljanje o tome kako želim da delujem dalje. Stalno sam postavljala sebi pitanje kako se desilo da je estetika nadvladala etiku u radu i to upitna estetika i tako je došlo do doktorske teze sve dalje je moje istraživanje, propitivanje, delovanje i traženje balansa u radu koje i dalje traje. Takodje tu je i potreba da kroz to delovanje podignem svest ljudi da je konzumacija mode i odevanja, onako kako to radimo već duže vreme, neodrživa. Moramo da usporimo i da se vratimo istinskim vrednostima koje zahtevaju balans estetike i etike u modi.
9. Šta je ono što biste poručili ljubiteljima mode i našim čitaocima?
- Moda je za mene umetnost i tako je to od početka, a čini mi se da je poslednjih decenija postala brzi trend, isključivo profit, prolazna vrednost, manjak indetiteta… Želela bih da se nekako vrati taj aspekt iskrenosti u modi koji podrazumeva etičku vrednost onoga što radimo, originalnost, kreativnost, pažnju… Čini mi se da smo to zagubili negde usput i volela bih da zajedno bar pokušamo da to vratimo.
Dodali bismo da je Ana retka osoba koja se bavi dizajnom, a da je u tome profesionalac, budući da je oko nas danas pregršt onih koji posao u modi biraju samo zarad društvenih mreža i nekog vida popularnosti. Sve je manje onih koji biraju da rade posao iz istinske ljubavi. Mi ipak verujemo da se prave vrednosti i praćenje sopstvenih snova, uvek isplati.
