Više je nego očigledno da slatka vina imaju sporednu ulogu na izrazito bogatoj i raznovrsnoj vinskoj sceni. Prirodno slatka vina su, smatraju stručnjaci, incident na policama vinoteka, a u vinskim kartama ih gotovo i nema, bez obzira na to da li potiču iz Srbije, Tokaja, Toskane ili Soterna.
Ipak, iskusne vinopije slatka vina izuzetno cene i kažu da su ona kruna dobrog obroka.
Postoje slatka vina koja su decenijama na vrhu lista kvalitetnih, najcenjenijih vina na svetu i vina koja se i te kako rado popiju, poput onih koja nastaju u Portu. Da li će im se još neko približiti ostaje da se vidi u godinama ispred nas, ukoliko se vinari odvaže da počnu da ih prave, a neka modna sezona, osim suvih, na pistu stavi i slatka vina, koja će Vam “zavrteti” pamet i dušu, piše premiumsrbija.rs
Karakteristike slatkih (desertnih) vina?
Ne postoji međunarodno priznata, jedinstvena definicija slatkog vina, ali su osnovne karakteristike definisane. A one kažu da slatka vina imaju minimalni sadržaj šećera od 40 grama, međutim neka imaju i više stotina grama na litar vina, i visok sadržaj alkohola između 12 i 22%. Visokokvalitetno slatko vino je izuzetno i po boji koja varira od blistavo zlatno-žute ili od boje trule višnje do tamno karamel boje. Danas su suva vina popularna, ali nije uvek bilo tako: u antičkim vremenima, u Starom Rimu i u antičkoj Grčkoj, pilo se gotovo isključivo slatko vino.
Nastanak slatkih vina
Slatka vina se dobijaju ostavljanjem slatke arome nefermentisanom tokom proizvodnje vina. Ova vrsta vina obično ima manji procenat alkohola, dok su suva vina najčešće jača. Proces proizvodnje vrhunskog slatkog vina izuzetno je komplikovan i pun rizika na svakom koraku. Možda je i to razlog male proizvodnje, samim tim i potražnje (ili je obrnuto?) slatkih vina. A proces njihove proizvodnje obuhvata sledeće stavke:
- Slatkoća dolazi skoro isključivo od prirodnog sadržaja šećera u grožđu
- Nakon fermentacije, vinu se dodaje šećer ili grožđani šećer
- Dodavanje brendija ili čistog alkohola ubija kvasac, čime se prekida fermentacija, pa veliki deo prirodnog šećera ne može da se pretvori u alkohol, već ostaje u vinu i čini ga slatkim
- Iz grožđa se izvlači voda, ili pomoću hladnoće (u slučaju zimskog vina) ili pomoću plemenite plesni botrytis cinerea fungus, tako da dolazi do koncentracije šećera u plodu.
Slast u vinu ne zavisi isključivo od šećera, već ga slatkim čine i sorta grožđa, kiseline u plodu, momenat berbe, a zatim i vinarske tehnike koje se primenjuju. Šećer, pritom, ne daje samo slast vinu, već njegova koncentracija otvara ukus na nepcu, dodaje telo vinu i menja mu strukturu.
Slatka vina najbolje se prave od sorti sa povišenim kiselinama koja zaostali šećer čini daleko pitkijim. Opet, čak i u najslađim vinima, onima koja poseduju i do pola kilograma šećera po litri, kiseline su neophodan i najtraženiji ukras.
Da li ste znali?
- Slatka vina nikad ne treba služiti previše hladna – optimalna temperatura im je 12-16°C
- Ako je slatko vino preslatko za neko jelo, možete mu smanjiti slast kratkim dohlađivanjem
- Bela slatka vina se, kao i suva vina, piju hladnija nego crvena
