Iako je njihov bend trajao svega par godina snimili su jedne od najlepših i najemotivnijih pesama na prostoru bivše Jugoslavije. Pevali su o ljubavi, ženama, umetnicima. Bili su bend koji je nadahnut umetnošću, a njihove pesme i dan danas izazivaju najdublja osećanja kod slušalaca. Koliko znamo o grupi Bolero?
Prvi koraci ka nastajanju i inspiracija za naziv grupe
Prve ideje o nastanku grupe javljaju se još 80-ih godina proslog veka u Sarajevu, gradu koji je u to vreme bio poprište umetnika, iz koga su poticali i rađali se, naročito jedni od najpoznatijih pevača u državi. Pre nego što su stupili na javnu scenu vežbali su sviranje u podrumu Doma kulture Vasa Pelagić u Sarajevu. Kao tek novonarstali i mlad brend razni poznati pevači tog vremena bili su na tren deo grupe, a jedno od imena koje je pokušalo da se oproba u grupi bilo je i ime Mladena Vojičića Tife, koji je kasnije stekao najveću popularnost kao član grupe Bjelo dugme. Kasnije, bendu se priključuje Mile Anđelković koji svojim umilnim i mirnim glasom postaje zaštitno lice benda. Jedan od elemenata koji se zasigurno prepoznaje u pesmama, ukoliko pažljivo osluškujemo tekstove jesu oni koji govore o ruskoj kulturi, romantici i ljubavi, ali to nije slučajno tako. Iako je Mile Anđelković proslavio grupu svojim glasom, osnivač i vođa grupe je bio Mišo Bartulica, koji je bio odgovoran za sve segmente u bendu od pisanja tekstova i muzike, preko aranžmana. S obzirom da je i njegov otac bio pevač, svoje nastupe u Skadarliji je bazirao na pevanju ruskih romansi i starogradskih pesama, te nadahnut radom svog oca, Bartulica još kao mlad čovek crpi insrpiraciju, koju kasnije spaja sa rokenrol kulturom koja vlada u Jugoslaviji. Spajanjem ova dva potpuno drugačija elementa napravio je avangardni postupak u jugoslovenskoj pop kulturi, ali i izazvao poitivne reakcije kod publike, koja je za kratko vreme zavolela Bolero. Dok slušate pesme grupe Bolero , uz elemente ljubavnih i romantičnih priča, nežnih reči koje su zastupljene u tekstovima, na tren možete čak i da zaboravite da je reč o bazično rok bendu. Inspriaciju za ime Bolero, dobili su iz istoimenog dela francuskog kompozitora Morisa Ravela, a da je Ravel bio još jedan umetnik koji je bio nadahnuće grupe , govori i činjenica da u većini pesama imamo propratne delove iz njegovog Bolera. Članovi grupe bili su Mile Anđelković kao vokal, Mišo Bartulica, koji je svirao gitaru i bio pomoćni vokal , Nedžad Hadžić, klavijaturista, Zoran Grabovac, bubnjar i Mustafa Čizmić koji je bio zadužen za bas.
Albumi
Grupa je trajala svega sedam godina, a za to vreme snimljena su dva studijska albuma, koja su odlično prošla kod publike.
Prvi album Na kraju slavlja izašao je 1986. godine, na njemu se našlo devet kompozicija, a neke od njih su , Sjećanja, Kalifornija u mojoj glavi, Moja generacija, Sama, Misli na mene, Galebovi.
Drugi album koji je bacio u etar popularnost ove grupe O Jesenjinu izašao je 1988. godine, a na ovom albumu se primećuje sva inspiracija sa elementima ruske kulture i umetnika koja se odražava i na same tekstove, a u prilog tome govori i ime albuma koje nosi po jednom od najpoznatijih ruskih pesnika Sergeja Jesenjina, čiji duh nosi ceo album. Na ovom albumu našle su se numere: Krčmarska Moskva, O Jesenjinu, Zašto umiru proleteri, Dajana, Pismo majci, Koščate ruke, Recital, Konjuh planinom, a pesma koja je zaštitni znak ovog benda i danas najprepoznatljivija zasigurno jeste Jelena, za koju se tada verovalo da je posvećena deci bez roditeljskog staranja. Kako je Bartulica u jednom intervjuu naveo, ovo je bio izmišljeni element u pesmi a on je često razmišljao o tome da li bi bez tog detalja opstala njena popularnost.
Jelena, Jelena, eh da su anđeli
nosili krila rodama…
Jelena, Jelena, da su bar bogovi
imali malo vremena…
Daragaja maja
Jelena, pomisli da su bar ljudi svi
rođeni pod srećnim zvezdama…
Daragaja maja
Jelena, Jelena
U njoj su teški stihovi, ipak ako pažljivo poslušaš, nudi nadu za smislom života i u tako teškim slučajevima…. Znaju oni koji znaju– izjavio je Bratulica jednom prilikom.
U svim pesmama sa ovog albuma zastupljen je pokoji element iz Jesenjinovog života, te pesma O Jesenjinu govori o njegovom burnom emotivom životu i ljubavi sa ženom koju niko nije odobravao. Jedan od umetnika koji je sarađivao na albumu sa grupom je i glumac Rade Serbedžija koji je čitao poeziju ruskog pesnika, koja je časnije ubacivana u nekim pesama.
Grupa je par puta pokušala se vrati na velika vrata, te su članovi grupe 2006. godine snimili singl Bosna u basni, kako bi reformisali grupu, međutim ovaj pokušaj nije bio uspešan . Još jedaan neuspešni pokušaj oživljavanja grupe usledio je 2010. godine, kada je odlučeno da naziv grupe bude Grupa. Bolero- reunion, a godinu dana kasnije je snimljena pesma Dispertango, 2013. godine grupa održava dva koncerta u Sarajevu i Livnu čime označava povratak na velika vrata, dok još jedan pokušaj ulaska na scenu sledi 2016. godine, sa svojim originalnim imenom.
S obzirom da je bubnjar grupe Grabovac preminuo 2013. godine, od početne postave ostali su samo Bartulica i Čizmić, dok su nova nadahnuća benda postali Vedran Kalinić, Dino Olovčić i Damir Sinanović. Pored bezbroj pokušaja da povrati staru slavu, bend nikada nije zaživeo kao onda kada se pojavio. Međutim Bolero je za sobom ostavio večiti trag na muzičkoj sceni, te njihove pesme i dan danas izazivaju najlepše i najnežnije emocije u svakome ko je bar jednom poslušao bar jednu od njihovih pesama. Možda bend više ne postoji, ali njihov rad i umetnost nikada neće ostati zaboravljeni i mrtavi.
