U Narodnom pozorištu 1882. godine dva puta je otkazivana predstava “Rabagas” , francuskog dramskog pisca Viktorijena Sardua, jer su se beograđani bunili zbog njenog sadržaja.
Ovaj događaj prikazan je i kroz seriju Šešir profesora Koste Vujića, jer su se navodno i njegovi maturanti našli na protestima, predvođeni Jakovom Prodanovićem, takođe jednim od učenika, koji je i u vreme školovanja bio politički orijentisan.
Zašto je u to vreme predstava bila sporna?
Sadržaj predstave je navodno ismejavao narod, a to su Beograđani doživeli lično jer su smatrali da je predstavu preveo kralj Milan Obrenović ili neko po njegovoj naredbi. U pokušaju da se otkrije ko je preveo predstavu bilo je obavijeno tajnom, pa je narod sa razlogom sumnjao na kralja Milana. Takođe, oni bogatiji pripadnici društva znali su da je predstava postavljena po naredbi nekog sa dvora.
Sumnjalo se najviše da je to preveo Vladan Đorđević predsednik beogradske opštine po naredbi kralja Milana. Kralj i Vladan Đorđević nisu bili omiljeni u narodu, pa je bilo za očekivati da će predstava samo podići tenzije koje su već postojale. Treći put kada je trebala da bude prikazana postavljena je policija koja je očekivala demonstracije, ali i nerede u samom pozorištu. Znalo se šta se sprema, ali uprkos velikom protivljenju neko je rešio da predstava bude odigrana. U pozorište je polako dolazio bogatiji sloj društva, a očekivao se i kralj Milan da prisustvuje predstavi kako bi pokazao da se ne plaši stava naroda.
Očekivano, kralj Milan se nije pojavio već se na premijeri predstave pojavila kraljica Natalija koja je bila, malo je reći, omiljena u narodu. Verovatno se očekivalo da kada se pojavi kraljica Natalija da situacija neće ekslirati. Na današnjem Trgu republike (nekada Pozorišnom trgu) tek su bili postavljeni temelji za postavljenje spomenika knezu Mihailu gde su se nalazile kamene kocke. Upravo na tom mestu narod se polako okupljao pred predstavu. U samoj sali Narodnog pozorišta već su bila ispunjena mesta i vladao je neki čudan mir. Predstava je počela a sa njom i zvižduk i negodovanje iz publike. Glumci su pokušali da zanemare razne povike i zviždanja, ali od velike galame njihovi glasovi sa scene nisu mogli da nadglase narod. Zavesa se spustila, a ispred pozorišta počeli su neredi. Beograđani su gađali policiju i pozorište kamenim kockama koje su bile postavljene za gradnju spomenika knezu Mihailu.
U samom pozorištu počela je evakuacija bogatih slojeva društva. Neredi su ispred pozorišta već uveliko bili van kontrole, kao i u samom pozorištu, i pored pokušaja žandarmerije da ih obuzda.
Ceo današnji Trg republike pretvorio se u veliko bojšte. U samom pozorištu borbe su se i dalje vodile i nije im se video kraj. U jednom trenutku neko je počeo da gasi fenjere kako bi primorao demonstrante da izađu iz pozorišta, ali i žandarmeriju. Na ulici se pojavila kočija Vladana Đorđevića koja je istog trenutka bila glavna meta demonstranata. Narod je uspeo da se probije do kočija i da ih polomi. Borbe su trajale do duboko u noć kada se narod razišao.
Trg republike dočekao je jutro razrušen sa tragovima krvi.
Ceo sledeći dan je bio miran kao da se ništa nije dogodilo.