Nije svaka bogata porodica srećna. Uvek posloje teške priče, uvek se nešto zbiva ispod “sreće” koju novac donese.
Jedna od najbogatijih porodica u nekadašnjoj Austrougarskoj bila je porodica Dunđerski, koja je ujedno bila i najuticajnija u pomenutoj državi. Do neslućenih granica bogatstva i uticaja uzdigao ju je upravo Lazar Dunđerski, otac tragično preminule Lenke, muze Laze Kostića.
Lazar Dunđerski bio je najbogatiji Srbin u to doba. Od prezimena porodice Dunđerski načinio je sinonim za bogatstvo i ugled, ali mu to na porodičnom planu, nažalost, nije donelo sreću. U braku sa Sofijom Đorđević, ćerkom paroha u Sentomašu imao je dvojicu sinova – Gedeona i Đorđa, kao i ćerke Milku, Olgu i Jelenu poznatiju kao Lenku.
Nakon smrti mezimice, najmlađe i najvoljenije ćerke Lenke, Lazar je živeo povučeno, iako to nije uticalo na njegovo bogatstvo koje je nastavilo da raste. Bio je veliki dobrotvor srpske sirotinje i prijatelj mnogih umetnika. Tu je spadao i čuveni Laza Kostić kojeg je Lazar posećivao u Somboru sve do pesnikove smrti 1910. godine.
Lazar Dunđerski umro je 1917. godine u dubokoj starosti u Bečkom sanatorijumu kao najbogatiji Srbin Vojvodine.
Gedeon Dunđerski je godinu posle smrti sestre doktorirao prava u Budimpešti. Kao ravnopravni ortak sa ocem upravljao je celokupnom porodičnom imovinom. Oženio se izvesnom Teodorom Vlahović i imao dva sina, Dušana i Lazara, i ćerku Sofiju. Bio je najkrupniji zemljoposednik u Srbobranu. Imao je nekoliko spahiluka sa zamkovima, parkovima i lovilištima, nekoliko fabrika, hotel “Kraljica Marija” u Novom Sadu.
Posedovao je: pivare u Čelarevu i Zrenjaninu, kudeljaru u Čelarevu, dve fabrike špiritusa – u Srbobranu i Čelarevu, parni mlin u Srbobranu fabriku ulja u Srbobranu, kao i više industrijskih preduzeća u Novom Sadu.
U Čelarevu je podigao ergelu za uzgoj punokrvnih i polukrvnih konja. Umro je u sanatorijumu “Siesta” u Budimpešti 1939. Sahranjen je u porodičnoj kapeli u Srbobranu.
Đorđe Dunđerski
Ipak, možda nastužniju sudbinu je imao najstariji sin Lazara Dunđerskog i Lenkin brat Đorđe. On je studirao agronomiju u Nemačkoj. Živeo je na dvorcu u Kulpinu, na nekadašnjem spahiluku porodice Stratimirović, a svoje aktivnosti je usmerio na mnogobrojna industrijska preduzeća koje je posedovao od kojih su najznačajnija: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)…
Na svom dobru u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu. Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.
Teška vremena za porodicu su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe je osuđen zbog “saradnje sa okupatorom” i osuđen lišavanjem slobode sa prinudnim radom u trajanju od sedam meseci, ali i konfiskacijom celokupne imovine.
Kasnije je utvrđeno da, ne samo što je izbegavao da sarađuje sa okupatorskom silom i da su mu Nemci bez ikakvog pitanja oduzeli imovinu i raspolagali njom, već da je tokom Drugog svetskog rata u velikoj meri pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilački pokret. Kaznu zatvora nije nikada odslužio. Umro je u Novom Sadu u jesen 1950 u 84. godini života.
Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđe Dunđerski nije imao “pošteno suđenje” i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga.
U nastavku pogledajte trejler za seriju/film Santa Maria Della Salute o ljubavi između Lenke Dunđerski i Lazara Kostića:
