Bila je jedna od najboljih srpskih glumica, što je potvrdila i nagrada u Kanu, koju je kasnije, zarad sopstvenog mira pocepala naočigled javnosti…
Ovo je bio jedan detalj koji je obeležio život Milene Dravić, koja je svojom istaknutom prirodnom lepotom, upornošću i talentom uspela da dospe do nesvakidašnjih visina u svetu kinematografije. I tako je prošetala Filmskim festivalom u Kanu 1980. godine, osvojila nagradu i vratila se, vrlo skromna.
– Odjednom me neko zove i kaže da dođem jer sam dobila nagradu. Nisam mogla da verujem. Imala sam porodičnu tragediju pre polaska i dosta vremena sam tamo provodila sama. Kada su mi rekli za nagradu, ja kažem: ajde, dobro – prepričala je jednom prilikom ona.
Pored njene lepote, mnogi su zapazili haljinu koju je imala na sebi tokom pojavljivanja, koju je napravio za nju u to vreme poznati dizajner Aleksandar Joksimović, tada poznati i kao jugoslovenski Dior. Nije marila za haljinu pored svega što joj se dešavalo, ali joj je pripala ona prava, o kojoj su kasnije pisali svetski mediji. Pored kreacije, nosila je i komade starog srpskog nakita koji joj je savršeno pristajao.
– Ono što sam unapred uradila, ne zbog nagrade, nego zato što idem prvi put u Kan, zamolila sam jednog od najvećih kreatora Aleksandra Joksimovića da mi kreira haljinu i on je to božanstveno uradio. Uradio je to od prave prizrenske svile, koju je obojio u najdivnije boje. Nakit sam imala naš i sve je na meni bilo naše, ništa strano. Kada se završila ceremonija, prišlo mi je nekoliko žena, strankinja i pitale su me za materijal i ja sam im objasnila. Dale su mi adresu da im šaljem po 30, 40 metara – rekla je svojevremeno Milena Dravić.
Kada se vratila u Beograd odlazila je do “konzerve” koja se nekada nalazila kod Narodnog pozorišta, gde je nabavljala prizrensku svilu i slala je ženama koje su joj ostavile adrese.
Tako je Milena Dravić svetu, pored naše filmske umetnosti, pokazala da domaća moda može da diktira trendove.