U našoj rubrici “Beograd kakav (ne)pamtimo” svake nedelje ćemo vam donositi zanimljive priče iz srpske prestonice, kao i o ličnostima koje su obeležile prošlo vreme.
U današnjem tekstu govorićemo o čuvenom kapetanu Miši Atanasijeviću, po kojem je zdanje na Studentskom trgu dobilo naziv, kao i ulica – kapetan Mišina.
Odrastao je u svom rodnom kraju u Poreču i tu je otpočeo sa trgovinom. Jedno doba je bio ortak sa knezom Milošem i stekao ogromno imanje. Godine 1833. knez Miloš ga postavlja za „dunavskog kapetana”, pa mu je tako postao naziv “kapetan Miša”. Imao je 74 lađe kojima je prevozio robu, uglavnom sol…
Životna priča kapetana Miše Atanasijevića
Kako je Miša postao kapetan?
Tokom 1833. knez Miloš Obrenović je pobunio od Srbije ocepljene nahije, pa je usled te krize poslao Mišu Anastasijevića u Adakale sa porukom za Osman-pašu. Kneževini Srbiji su ubrzo vraćene odcepljene nahije. Knez Miloš je 29. jula 1833. godine Mišu imenovao „Dunavskim kapetanom” sa zadatkom da arbitrira, nadzire i održava trgovinu na Dunavu od Golupca do ušća Timoka. Tokom 1834. zaradio je 20.000 dukata, od čega je pola dao svom ortaku knezu Milošu. Nakon okončanja Miletine bune 1835. knezu Milošu je predložio ulaganje u velika imanja u Vlaškoj, odnosno da vladi u Vlaškoj da zajam od 300.000 dukata, a da se obezbedi državnom zemljom, od koje bi godišnje dobijao 45.000 dukata dobiti, pa da uz pomoć te dobiti dalje kupuje zemlju po Vlaškoj.
Knez je ovlastio Mišu da to sve obavi u njegovo ime. Međutim knez se pored toga 1836. upustio i u trgovinu solju u Vlaškoj u ortakluku sa Mišom i sa Nikolom Đermanom. Miša je u ortakluk primio i braću Aleksu i Stojana Simića. Đerman je ostao u Vlaškoj, a Miša je rukovodio tim poslom u Turskoj naveliko potkupljujući Turke skupim poklonima. Tokom 1844. kupio je u Vlaškoj spahiluk za 45.000 dukata. Sa knezom Milošem je 1838. izravnao račune.
Trgovina
Miša je odlučio da sa ušteđenih 300 groša (15 dukata) otvori svoju trgovinu. Prve godine je utrostručio kapital, a trgovina mu je sve više napredovala i u jednom trenutku stekao je 6.000 groša. Tokom 1825. oženio se Hristinom, čiji brat je kao činovnik kod kneza predstavio Mišu knezu Milošu. To je Miši omogućilo da se upusti u veću trgovinu i da preprodaje stoku trgovcima u Austriji. Pošto je bio tačan i jeftiniji od drugih trgovina je cvetala. Pored toga na trgovini jelenskim rogovima zaradio je 40.000 groša.
Onda je za 7.000 groša kupio prvu lađu za prevoz robe Dunavom i tu lađu je vrednim radom otplatio prvoga leta.12) Tokom 1827. zamolio je Avrama Petronijevića i Tomu Vučića da ga postave za dumendži bašu na Porečkom Đerdapu da bi se upoznao sa svim dunavskim trgovcima. Uveo je savršen red u plovidbi Dunavom, što je udvostručilo promet Dunavom, a povećalo je i dobit njegove trgovine i krčme.
Bio veliki dobrotvor
Pomogao je mnogim književnicima da odštampaju knjige. Iliji Garašaninu je oprostio veliki dug. Miša Anastasijević je 12. februara 1863. napisao zaveštajno pismo kojim svoje velelepno Kapetan Mišino zdanje poklanja za prosvetne potrebe.
U Kapetan Mišinom zdanju su bile smeštene Velika škola, gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka i Muzej. Danas se u toj zgradi nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu.
