Pre 66 godina, u Parizu, doktor Žorž Mate (Georges Mathé) je transplantacijom koštane srži spasao petoro srpskih naučnika, ozračenih u Vinči tokom eksperimenta na nuklearnom reaktoru. Bila je to prva transplantacija koštane srži u istoriji medicine i početak neraskidivih prijateljstava i privrženosti doktora Matea srpskom narodu.
Odlukom Skupštine grada Beograda, na inicijativu doktora Vladimira Kovčina, Ulica Bolnica Bežanijska kosa nedavno je preimenovana u Ulicu Doktora Žorža Matea – francuskog akademika, čuvenog onkologa koji je humanošću zadužio Srbiju.
Kako je prof. doktor Žožr Mate zadužio Srbiju i svet?
Na pariski Institut „Kiri“ šestoro Srba dospelo je nakon nezgode koja je ostavila crnu stranicu u istoriji razvoja nuklearne energije.
Tog 15. oktobra 1958. godine u objekat sa eksperimentalnim nuklearnim reaktorom nulte snage oznake RB ušli su Života Vranić i Radojko Maksić, apsolventi fizike na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu i četvoro tehničkih saradnika Rosanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević i Stijepo Hajduković ni ne sluteći da će kroz samo mesec dana promeniti tok medicine i postati prve osobe na svetu kojima je urađena transplantacija koštane srži.
Eksperiment u Institutu za nuklearne nauke Vinča pošao je po zlu kada je u laboratoriji došlo do havarije u jednom od reaktora. Tog 15. oktobra 1958., nijedan od instrumenata u celom Institutu nije uspeo da izmeri količinu radioaktivnog zračenja.
Šestoro naučnika, smrtonosno ozračenih u Vinči, odmah su prebačeni u pomenutu bolnicu, gde im je 11. novembra, 1958. dr Mate presadio koštanu srž i otvorio novo poglavlje u razvoju medicine.
Davaoci koštane srži bili su humani Francuzi, ljudi koji su se javili na poziv bolnice, rešeni da pomognu neznancima.
Čuveni akademik, naučnik koji je zadužio svet, zbog oštrog jezika je, kažu, ostao bez Nobelove nagrade, a svoju ulicu dobio, baš u Beogradu.
Inicijativu doktora Kovčina podržali su Srpska akademija nauka, Ministarstvo zdravlja, KBC Bežanijska kosa, Francuska ambasada i do skoro jedini živi svedok događaja iz 1958. – Radojko Maksić.
