Džo van Gog-Bonger možda nije bila poznata, ali je bila sila bez koje Vincent van Gog kakvog danas znamo, možda ne bi postojao.
Od čuvenih dela kao što su „Zvezdana noć“ i „Kafe terasa noću“ do niza autoportreta (od kojih neki uključuju prikaze njegovog čuvenog samosakaćenog uha), umetnički spektar Vincenta van Goga je do danas neprevaziđen.
Zato je i zapanjujuće uopšte pomisliti da je danas slavni slikar za vreme svoga života prodao svega nekoliko slika, i to za male sume novca, hranu ili opremu za slikanje, dok je njegova slika „Radnik u polju” 2017. prodata za više od 81 milion dolara.
Kako je ovaj sada legendarni slikar izbegao današnju slavu tokom života?
Za početak, Van Gog je bio slavno ekscentričan, što se nije dobro slagalo sa njegovim „dnevnim poslom“ trgovca umetninama.
– Stičemo utisak da Vinsent nije bio sjajan u prodaji. On je bio neuspešan kao trgovac umetničkim delima u Goupilu (mesto prodaje fine umetnosti), odakle je otpušten jer nije bio dovoljno ljubazan prema klijentima – objašnjava za portal “How Stuff Works” Nadin Granof, direktor istraživanja za “Van Gog Eksperts”, kompaniju za autentifikaciju i procenu van Gogove umetnosti.
Ovakvo ponašanje neobuzdanog umetnika, kratkoročno je spaljivalo mostove i odbijalo potencijalne kupce da uzimaju njegove radove. Takođe je moguće da van Gog jednostavno nije poživeo dovoljno dugo da vidi kako se sav njegov naporan rad isplati.
Van Gog je umro je 1890. godine, dva dana nakon što je pucao sebi iz revolvera u grudi u 37. godini, iako neki kasniji izveštaji postuliraju da je možda i ubijen. Iako je ovim okončan život opterećen epileptičnim napadima i iscrpljujućim psihotičnim epizodama, nije samo to bio problem. Kako napominje veb-sajt Muzeja Van Gog, u vreme njegove smrti, on se osećao „nesiguran u budućnost i osećao je da je propao, kao čovek i kao umetnik. Iako je, u stvari, počeo da dobija priznanje za svoj rad”.
– I zaista, iako je prodavao i trampio dela tokom svoje karijere, u poslednje dve godine njegovog života došlo je do povećanog priznanja među avangardom i uključivanja u neke izložbe u Parizu i Briselu – ističe Hans Luijten, viši istraživač u Van Goghovom muzeju.
Ipak, ovaj nivo uspeha bio je daleko od imena koje je Van Gog danas. Pa šta se dogodilo?
Promenu donosi Džoana van Gogh-Bonger
Šest meseci nakon što je Vincent umro, njegov voljeni brat Teo je preminuo od komplikacija od sifilisa. Gubitak i njegovog života bila je dupla tragedija, jer Teo nije želeo ništa drugo sem da podigne profil rada svog brata i dovede ga na umetnički tron, na kom je danas. Srećom po Vinsenta, i dalje je imao ozbiljnog šampiona na svojoj strani – Teovu ženu Džoanu.
Zanimljivo je da je Džoana van Gog-Bonger – poznatija kao Džo – postala deo van Gogovog klana tek 1889. godine, neposredno pre Vincentove smrti. Rođena 1862, Džo je radila kao nastavnica engleskog jezika u dve različite ženske škole pre udaje. Kada je Teo umro, ostala je sa njihovim sinom i pozamašnom kolekcijom umetničkih dela. Tada je odlučila da ispuni Teove želje.
– Džo je preuzela odgovornost za Van Gogovo umetničko nasleđe. Od 1891. do svoje smrti, posvetila se podizanju svesti o Vinsentovoj umetnosti i pismima. I naravno, volela je njegov rad – objašnjava Luijten, koja je uedno i autor biografije o Džo van Gog-Bongeru.
Džo je uzdigla van Goghov umetnički profil neumornim naporima. Ona je intenzivno radila na negovanju njegovog imena i interesovanja za njegov stil, što nije bio mali podvig.
– U to vreme van Gogov rad se često smatrao previše modernim u očima kolekcionara i kupaca umetnosti. Da bi to uradila, selektivno je prodavala njegova dela i inspirisala pisce i likovne kritičare da pokrivaju njegove slike. Takođe je pozajmljivala predmete prestižnim muzejima i organizovala bezbroj izložbi i rasprodaja – podseća Luijten.
Jedan od Džoinih velikih podviga bila je organizacija magistarske izložbe u Stedelijk muzeju, glavnom amsterdamskom muzeju za savremenu umetnost, 1905. godine, gde je ujedinila čak 484 Van Gogova dela. Van Gogova izložba ove veličine više nikada nije organizovana. Sve ukupno, ova neverovatna žena je između 1891. i 1925. prodala najmanje 192 slike Van Goga i 55 dela na papiru.
Više o van Gogu
Vinsent van Gog bio je slikar holandskog porekla i jedan je od trojice najvećih slikara postimpresionizma, ali i jedan od vodećih umetnika 19. veka.
Dugo se borio sa anksioznošću i čestim problemima mentalnih bolesti. Umro je od prostelne rane metkom u 37. godini života. Opšte prihvaćeno mišljenje je da je izvršio samoubistvo, iako pištolj iz koga je pucano, nikada nije pronađen. Za vreme njegovog života njegov rad bio je poznat malom broju ljudi. Najveću podršku dobijao je od porodice. Rođeni brat Teo bio je njegov najveći oslonac o čemu svedoče mnoga njihova pisma.
Počeo je da crta kao dete. Slikanjem se počeo baviti tek u kasnim dvadesetim godinama, a mnoge od njegovih najpoznatijih dela je završio poslednje dve godine svog života. Godine 1886. odlazi iz Holandije u Pariz, gde je izlagao svoja dela. Tokom boravka u Parizu, prestao je da slika ozbiljne i okrenuo se slikanju vedrijih tema veselijim bojama.
Dve godine kasnije preselio se u Arl, u kom su nastala njegova najlepša dela. Njegov rad obuhvata autoportrete, pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja pšenice i suncokreti. Pozivno ocenjivanje i popularnost njegovih umetničkih dela poraslo je nakon umetnikove smrti.
Iste godine, 1888, Pol Gogen na poziv Van Goga dolazi u Arles, da bi se ostvario dugogodišnji san mnogih slikara o tome kako bi se okupili na zajedničkom radu u prirodi. Vrlo brzo se pokazalo, da između njih postoje nepremostive suprotnosti: to je otišlo tako daleko, da je jedne noći u diskusiji Van Gog hteo da ubije Gogena. Međutim, dovoljan je bio je samo jedan Gogenov pogled, da se Van Gog osvesti i da sam sebe kazni – reže britvom uvo.
Preminuo je 29. jula 1890. godine. Sahranjen je u Over sir Oazu uz svog brata Tea koji je preminuo šest meseci kasnije.
