O tome kako je izgledala i rasla prava Zona Zamfirova, koliko je dece imala, i na koga je najviše ličila, ali i kako je Aleksandar Ranković 50-ih godina kumovao da se izvesna Jevrosima Kijametović iz Prištine proglasi Sremčevom inspiracijom za lepu Zone, priča Zonina čukununuka, arhitekta dr Dragana Milovanović.
Priča se da je Stevan Sremac često sedeo pod lipom omiljene kafane “Marger” u neposrednoj blizini Saborne crkve u Nišu… Imao je svoj sto, svoju čašu omiljenog vina, posmatrao prolaznike, slušao razgovore, šale i psovke i često zapisivao.
Tu je, kažu, nastala i priča o fatalnoj južnjakinji nesvakidašnje lepote Zoni Zamfirovoj, koja je živela “na korak-dva odatle”.
A, teško je bilo ne zapaziti ubavu Zone.
– Imala je oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fildžan, a sva je bila ono pravo “zlato materino” – pisao je o njoj Sremac.
Postoje dve verzije o Zoni Zamfirovoj u stvarnom životu.
Prva verzija je da je Sremac čuo priču o fatalnoj Zoni od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini gde se družio sa čorbadžijom Zamfirom Kijametovićem, ocem 13-oro dece, među kojima je bila Jevrosima. Nju je otac iz milošte zvao Zona, koja se udala za Maksima, sina kujundžije Koste Gapića.
Druga verzija je da je Sremac inspiraciju pronašao u ljubavnoj priči o trgovcu Gavrilu Ganetu Jovanoviću i njegovoj prelepoj ženi Zojici (Zojče), kći niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića.
Gane (Mane) stigao je iz sićevačkog sela Bandžareva kada je imao 15 godina, i zaposlio se kod gazda Hadži Smiljana Jankovića, koji “nije znao šta ima”. Od prelepe kuće sa doksatima i velikim dvorištem, u Episkopskoj ulici, između Saborne crkve i i tadašnje opštinske škole, pa do brojnih vinograda prema Bubnju, Gorici i Gabrovcu.
Zojica je bila njegova jedina ćerka, imao je samo još jednog sina, i veoma se pazilo na njeno obrazovanje. Sva hrišćanska deca, pa i ženska čiji su roditelji to mogli da priušte, išla su u grčke, a kasnije i u nemačke škole, i sasvim je logično što hadži Smiljan nije bio zadovoljan staleškom razlikom između njegove ćerke i Ganeta.
Sam Sremac kasnije piše da je “Mane Zonu znao još kao derište, kao čupe ili čupence, kako su se tada nazivale šiparice”. Maltene pod istim krovom bogatog Hadži Smiljana (čorbadži Zamfira), stasavalo je dvoje mladih i lepih, Zojče (Zona) i Gane (Mane). Bogata porodica u početku nije krila svoje simpatije prema vrednom, naočitom i preduzmiljivom seoskom momčetu pod svojim krovom, ali su te simpatije splasnule kada je buknula ljubav između dvoje mladih. Smatralo se da je ta ljubav staleški neodrživa, i pokušaji roditelja da odvoje Zojče od Ganeta, izazvali su dramatična događanja u porodici Janković.
Ostala je tajna da li je Gane zaista oteo Zojicu, da li je ona pobegla ili je ta otmica simulirana, kao kod Sremca. Ali činjenica je da je na kraju porodica jednostavno pristala na brak, i sve se završilo srećno, baš kao u Sremčevoj “Zoni”.
Zojica se udala za Ganeta koji je svom prezimenu Jovanović dodao i Hadži Smiljanić, a tast mu je zauzvrat dao da se stara o njegovom već ogromnom imanju i trgovini koja je bila u začetku. Onako sposoban, Gane je od dobijenog imetka napravio “pravo čudo” – između ostalog i ciglanu, trgovinu na malo i veliko, banku – s ponosom je jednom prilikom ispričala Zonina čukununuka, arhitekta iz Beograda, dr Dragana Milovanović.
Nažalost, bračna sreća dvoje zaljubljenih nije dugo trajala
Zojče i Gane venčali su se 1871. godine. Izrodili su sedmoro dece, od kojih je roditelje nadživelo četvoro – Katarina (Rinka), Jovan, Hristina i Dragoljub. Oni su pak za sobom ostavili 12 unučadi. Ali, srećan život Zojčeta i Ganeta, ipak nije trajao dugo.
Potresena vešću da je izgubila brata jedinca Zojče (Zona) umire 1884. godine u 31. godini života, neposredno po rođenju svog poslednjeg deteta Dragoljuba. Gavrilo se ubrzo opet oženio i zanimljivo je da se i druga žena sa kojom je izrodio još petoro dece opet zvala Zojica.
“Niški vesnik” još piše da je Gavrilo Gane Jovanović ostavio brojne potomke koji danas žive u Nišu, Paraćinu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Parizu. Nijedna fotografija Zojice-Zone (Zone Zamfirove, glavnog aktera ove priče) nažalost nije sačuvana, te je o njenoj lepoti ostalo samo da se pripoveda kroz Sremčevu priču.
Kažu da je na nju ličila njena unuka Zojica koja je i dobila ime po rano preminuloj baki, dok je njeno prvo dete i majka mlađe Zojice – Katarina bila “pljunuti” otac Gane (Mane) – ispričala je Dragana.
Foto: avantartmagazin.com, medio.rs
