Kolarčeva ulica počinje od Trga republike, i u dužini od oko 300 m pruža se pravolinijski do Terazija. Dobila je ime po srpskom trgovcu i zadužbinaru Iliji Milosavljeviću Kolarcu, čiji pak nadimak potiče od njegovog rodnog sela Kolari, pored Smedereva.
U Kolarčevoj se nalazi nekoliko ugostiteljskih i prodajnih objekata, hostela, advokatskih kancelarija, kao i poznati Hotel “Centar No. 1” (bivša zgrada “Jugoeksporta”) Kulturni centar Beograda, BIRN Srbija – unapređenje rada medija i javne uprave, Palata Albanija, na uglu Kolarčeve ulice i ulice kneza Mihajla, Zadužbina Dimitrija i Anke Naumović.
Priča o znamenitostima iz Kolarčeve ulice
- Dimitrije i Anka Naumović sagradili su zgradu u Kolarčevoj ulici br. 9. Dimitrije je testamentom svoj imetak i porodični dom zaveštao za stvaranje zadužbine čiji je cilj bio pomaganje ostarelih zanatlija i njihovih porodica. Odlukom Ministarstva prosvete, 9. septembra 1930. osnovana je Zadužbina Naumović Dimitrija, kazandžije iz Beograda, žene mu Anke i sina Vase. Prestala je da postoji posle Drugog svetskog rata, tačnije 1954. godine
- Palata Albanija je izgrađena od 1938 – 1939. godine. Dobila je naziv po istoimenoj kafani koja se nalazila na mestu današnje palate, a bila je podignuta oko 1860. godine. Palata ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra i ukupne je površine od 8.000 kvadratnih metara. U vreme izgradnje bila je najviša zgrada jugoistočne Evrope.
- Dvorana Kulturnog centra Beograda je bioskop sa najdužom tradicijom kontinuiranog aktivnog rada u Srbiji. Bioskop je osnovan 1963. godine. U DKC-u začet je Festival autorskog filma, a danas je ovaj bioskop domaćin i suorganizator najznačajnijih filmskih festivala u zemlji: FEST, Slobodna zona, Beldoks, FAF…Inicijator je i organizator posebno koncipiranih manifestacija i festivala.
Zanimljivost iz Kolarčeve ulice
Prema priči glumca Vlaste Velisavljevića (1926-2021), 1935. godine veliki operski pevač Fjodor Šaljapin došao je u Beograd da bi u Narodnom pozorištu pevao Don Kihota. U Beogradu je imao prijateljicu, groficu, sa stanom u Kolarčevoj ulici. Vlastin otac, nastojnik, koji je sa porodicom tada stanovao u broju 3, otključavao je kapiju zgrade posle 21 časa. U znak zahvalnosti, Šaljapin mu je poklonio dve karte za Don Kihota.
U nastavku pogledajte neke od istorijskih fotografija Kolarčeve ulice u Beogradu:
Ko je bio Ilija Milosavljević Kolarac?
Ilija Milosavljević bio je jedan od najbogatijih Srba 19. veka. U životu je imao jednu strast – trgovinu, jednu ljubav – suprugu Sinđeliju, i jednu misiju – prosvetno uzdizanje svog naroda.
Rođen je 1800. godine u selu Kolari, desetak kilometara od Smedereva, odakle i nadimak po kome će ga istorija upamtiti. Tu je izučio osnovnu školu, što će mu biti i jedino formalno obrazovanje.
Poslovna znanja sticao je služeći kod uglednih trgovaca u Pančevu, Vršcu i Beogradu. Kao dete, ranjen je tokom Prvog srpskog ustanka, a nakon propasti istog, sa roditeljima odlazi preko Dunava. Ipak, nije prošlo mnogo vremena pre nego što se odlučuje za povratak u domovinu. U Beograd dolazi sa 30 para.
Tu se bavio trgovinom solju i šalitrom, a ulagao je i u rudnike. Dugo je pomagao stvaraoce u književnosti, a 1861. osnovao je Književni fond Ilije Milosavljevića Kolarca uz pomoć Koste Cukića. Do Prvog svetskog rata fond je izdao 120 knjiga. Kolarac je poklonio i hiljadu forinti za osnivanje pravne Akademije u Novom Sadu. Krajem 1877. godine zamalo je stradao. Vlada ga je optužila za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni zajedno sa Jevremom Markovićem i Aćimom Čumićem, a preki vojni sud osudio ga je na tamnicu. Knez Milan ga je ubrzo pomilovao, ali je zatvor narušio Kolarčevo zdravlje i ubrzo je umro 1878.
Testamentom je ostavio svoje imanje (oko milion tadašnjih dinara) fondu za stvaranje beogradskog univerziteta i fondu za pomaganje književnosti.
Foto: BeogradHistory.com
