Telefon Iskra ETA 80 je model telefona koji je 1978. godine dizajnirao slovenački i jugoslovenski dizajner Davorin Savnik. Proizveden je u slovenačkoj fabrici Iskra iz Kranja.
Međutim, desilo se ono što niko nije očekivao. Zbog loše patentne zaštite u svetu je, prema grubim procenama, napravljeno oko 300 miliona telefona identičnog dizajna. Više pročitajte u nastavku teksta.
Davorin Savnik dizajnirao je Električni Telefonski Aparat (ETA) 1978. godine za fabriku Iskra iz Kranja. Proizvodio se sa okruglim brojčanikom ili tastaturom (model ETA 85). Za originalni dizajn Savnik je dobio nagrade i priznanja širom sveta. Ovaj model telefona proizveden je u Iskri u čak 5 miliona primeraka i postao je veliki hit u svetu, a naročito u SAD.
Tokom 80-ih godina 20. veka, ali i znatno kasnije, telefon Iskra ETA 80 bio je neizbežan sastavni deo gotovo svakog domaćinstva ili kancelarije u bivšoj Jugoslaviji i zemljama koje su iz nje nastale. U nekim domaćinstvima se i dan danas koristi verzija ovog telefona, model ETA 85, sa digitalnim brojčanikom. Prema rečima predsednika Društva dizajnera Slovenije, Jurija Dobrile, kada je telefon ETA 80 izašao na tržište svi čudili jer je bio neverovatno lep i postao je statusni simbol.
Članke i fotografije ovog telefona objavile su japanske, američke, engleske, ruske i češke stručne novine i časopisi.
NEZAŠTIĆEN PATENT
Ovaj originalni dizajn nikada nije bio zaštićen patent, a prestižna priznanja učinila su da ovaj originalni dizajn bude kopiran od strane mnogih kompanija u svetu. Pretpostavlja se da je tokom vremena proizvedeno više od 300 miliona kopija ovog telefona širom sveta.
Jedna od šokantnih činjenica jeste ta da je fabrika „Iskra” 1986. izložila 12 primeraka plagijata u svojoj poslovnoj zgradi.
Telefon Iskra ETA 80 deo je stalne postavke Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), kao i Muzeja moderne umetnosti u Minhenu.
VIŠE O IZUMITELJU
Slovenački i jugoslovenski dizajner i arhitekta Davorin Savnik (1929–2014) rođen je u Kranju u Sloveniji. Studirao je na Fakultetu za građevinarstvo kao i na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Završio je Visoku školu za industrijsko oblikovanje u Češkom Gotvaldovu. Dodatno se usavršavao u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD. U početku karijere aktivno se bavio muzikom. Početkom šezdesetih godina zaposlio se u industriji „Iskra” u Kranju, a početkom sedamdesetih godina radio je kao direktor razvoja dizajna u „Iskra-komercu” u Ljubljani. Posle toga postao je samostalni dizajner. Dizajnirao je audio-vizuelnu i telekomunikacijsku opremu, računarsku opremu, alate i kućne aparate.
Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: prestižna Prešernova nagrada, najviše priznanje japanskog ministarstva za trgovinu, medalja Velesajma u Brnu i nagrada za dobar dizajn Međunarodnog sajma u Hanoveru. Stekao je međunarodnu reputaciju i o njemu su pisale novine u Japanu, SAD, Velikoj Britaniji, Rusiji…
