Šio mi ga Đura, izraz je danas za nešto promašeno ili uzaludno urađeno, međutim, nekada je to bio odgovor na kompliment udeljen za lepo odelo, frak ili toaletu, koji se mogao čuti u centru Beograda početkom prošlog veka.
Đura Janošević bio je zadužen za oblačenje ugledne gospode od 1889, kada je otvorio krojačku radnju u samom centru Beograda, u zgradi Akademije nauka u Knez Mihailovoj. Njegov prefinjeni krojački stil bio je toliko prepoznatljiv i upečatljiv da ste tačno mogli da znate kojem posetiocu banketa, pozorišta ili prolazniku na ulici je odelo šio baš Đura.
Krojačko umeće Janoševića bilo je dalekog i dugog glasa, pa se i danas, posle više od 100 godina, može čuti: “Šio mi ga Đura”, doduše, s drugačijim značenjem.
Modu početkom 20. veka činio je sako širokih ramena, špicastih revera i visokog struka, bela košulja i pantalone do članaka koje se sužavaju ispod kolena.
Bio je popularan takozvani oksfordski stil, kao i prsluk koji se oblačio preko košulje, a uz njega je išao trenčkot mantil za kišu.
Siva i smeđa su bile u trendu, a obavezni modni detalj bio je šešir izrađen od filca ili štofa. Đurin krojački salon nije bio poznat samo po kvalitetno urađenim odelima, već i po njegovom nepogrešivom marketinškom umu, modnim revijama, oglasima u novinama, ali i krađama koje su bile, nažalost, neminovne kada je u pitanju tako vrtoglav uspeh poput njegovog.
Simbolika broja 40
Đurini sinovi, Milan i Branko, nastavili su očevim stopama još za vreme njegovog života i rada, pa je tako, povodom proslave 40 godina postojanja firme, 1929. organizovana neverovatna akcija u prodavnici.
Proslava je simbolično trajala 40 dana (za svaku godinu po jedan dan), sva garderoba se prodavala uz 40 odsto popusta, svakom lojalnom kupcu koji je ostavljao pozamašne iznose, Janoševićevi bi poklanjali po 40 dinara, dok bi svaka 40. mušterija dobila nagradu poput kravate ili svilenih rukavica.
Preteča modnih revija
Iako je u listu Vreme 22. marta 1936. objavljena vest o tome da je prva modna revija održana u Inženjerskom domu, na kojoj je učestvovalo 30 modnih salona i 20 modela, malo ko zna činjenicu da je upravo Đura ogranizovao prve modne revije u svom salonu još od 1928. Naime, Janošević bi na početku svake kolekcije napravio modnu reviju, kojom bi prikazao nove trendove za predstojeću sezonu i to s pravim manekenkama, koje je tražio preko oglasa u dnevnim novinama.
– Neka se jave manekenke samo visokih i vitkih figura – glasio je oglas, a za kulturni događaj u njegovoj radnji karte su morale da se rezervišu i unapred kupe, piše Borba online.
Avangarda marketinga
Pored toga što je uvodio modne trendove, Đura bi i danas mogao da zadaje domaće zadatke stručnjacima za marketing.
Janoševićevo ime i prezime krasilo je autobus broj 1 u prestonici, što je predstavljalo prvu pokretnu reklamu, kojom je, na praktičan način, širio i promovisao svoj brend.
Pored toga, znao je da prepozna potrebe različite klijentele, pa bi sveštenicima, na primer, davao robne kredite na deset meseci u svojoj trgovinskoj radnji.
Potencijalne kupce privlačio je oglasima u kojima je koristio pojmove “budžašto”, “bagatela” ili “cene su tako niske da moraju zadiviti svakoga”…
Kao veliki poštovalac Narodnog pozorišta u Beogradu, često im je pozajmljivao ili poklanjao odeću za predstave. Objektiv fotografa Vlade Benčića ovekovečio je toalete Dese Dugalić i Vladete Dragutinovića, koje je Janošević poklonio glumačkom paru za predstavu “Jutro, dan i noć”.
Za najodanije kupce, koji bi u toku godine ostavili najviše novca u radnji, Đura je obezbeđivao posebne vredne nagrade, te je tako prva nagrada za damu, najveću “šopingholičarku”, bila bunda od silskina ili kaput postavljen krznom.
Ko će koga, ako ne svoj svoga!
Priča se da je najveći Đurin neprijatelj i kradljivac upravo bio njegov najuspešniji radnik i krojač.
Ljubomir Ljuba Laušević je tokom tri godine, koliko je radio u Đurinom salonu, pred kraj radnog vremena oblačio kaput ili odelo koje mu se najviše dopadalo, a preko njega svoj kaput.
Kako je bio radnik od velikog poverenja, bio je jedan od retkih koje Đura ne bi proveravao pri izlasku iz radnje, što mu je omogućilo da godinama nesmetano potkrada nadređenog. Nagađa se da je ukrao preko 20 kaputa, nekoliko odela i mantila, koje bi u kućnoj radionici prepravljao i prodavao, sve dok do Đure nije stiglo anonimno pismo u kojem je kradljivac razotkriven.
