Do srednjeg veka, košulja je bila deo donjeg veša za muškarce, smatrana kao noćna haljina. Takva košulja nije imala ni kragnu ni manžetne, već rub koji se mogao zategnuti i zakopčati, a uglavnom se uvek navlačila i skidala preko glave.
Lan je bio dominantni materijal korišćen za izradu košulje, a vlastelini i aristokratija je neretko imala priliku da nosi svilene košulje od materijala donešenih sa dalekog Istoka (Putevi svile). Ujedno, srednji vek donosi pojavu kragne koja je mogla biti opciono našivena ili se skidala. Za neke analitičare narativ o košulji kakvu danas zaista poznajemo započinje u 18. veku, kada je muškarcima dosadilo zatvaranje manžetne komadima žice i pojavom boutons de manchette (manžetne sa rupicom za ukrasno dugme). Od tada košulja se sve manje nosi kao donji veš/noćna haljina a kragna dobija različite forme, često biva predimenzionirana i ukrašavana vezom ili čipkom. Tokom 18-tog veka u fabrikama se nisu masovno proizvodile košulje već su uglavnom šivene kod krojača, a “običan” muškarac bi nosio košulju koju bi njegova žena sašila kod kuće.
Međutim, kako je košulja završila u ženskom garderoberu?
Manji obodi na šeširima, suknje iznad gležnjeva koje ne sputavaju korak žene u čiju su svakodnevicu, zbog ratnih dešavanja, ušli do tada isključivo muški poslovi; mogućnost da na ulicu izađu gole glave i ponesu komad muške garderobe – poput bele košulje i kravate, neke su od promena koje je Prvi svetski rat uveo u modu, početkom 20. veka.
Ovako započinjemo priču o tome kako je bela košulja dospela uopšte i u žensku svakodnevnicu i postala jedan od neiozastavnijih komada.
Da se vratimo na priču… U periodu Prvog svetskog rata, veliki saloni poput onoga u vlasništvu dizajnera Žana Patua, postali su centralna mesta za krojenje uniformi za bolničarke i vojnike. Prilagođena damama, ova garderoba takođe je postala, današnjim rečnikom, “IN”. A na stranicama modnih magazina iz Pariza, Beča i Berlina uvedene su rubrike “Rat i moda” da bi se čitateljke uputile kako da se obuku u novonastalim okolnostima. Nisu zaobiđene ni najtragičnije situacije – redakcije su crtale predloge za udovice… Možete misliti.
Ni Srbiju, kao siromašnu i okupiranu zemlju, nisu mimoišle ove, tektonske modne promene. Veliki rat je na posredan način doprineo ne samo emancipaciji žena kroz njihov novi društveni položaj, već je uticao i na odevanje. Krojevi koji su do tada bili strukirani, višeslojni, isticali ženske obline, polako su napušteni – ispričala je jednom prilikom kustos Bojana Popović.
Iz praktičnih razloga, poput onih da su žene preuzele do tada muške poslove do činjenice da nije bilo vremena da se dugo šije, bila je oskudica materijala. Tekstilna industrija radila je u ratne svrhe, a nedostajala su prirodna prediva. Veliki rat bio je doba kada su se prvi put proizveli sintetički žersej u Austriji, dok su Britanci stvorili veštačku svilu. Pariz je zadržao titulu prestonice sa modnim normativima koji su u naše krajeve stizali posredno preko Beča i Berlina. Zaraćene strane pokušavale su da nametnu pridev nacionalnog modi, čime je ona gubila suštinu – internacionalnost.
Najveći deo našeg stanovništva pod okupacijom ili u izbeglištvu bio je u oskudici. Kako se kaže – bili su “goli i bosi”. Za fotografije koje su u to doba služile kao dopisne karte i svedočanstvo da su dobro, Nišlijke, Kruševljanke, Beograđanke podjednako su se oblačile u skromne predratne haljine. Ne tako često porodica je raspolaga jednim parom obuće. Samo malobrojni mogli su da priušte poneki šešir ili nove pantalone. Žena čiji je rad u vreme stvaranja nove slike sveta doneo i kopernikanski zaokret u modi, Gabrijel Koko Šanel započinjala je razvoj svoje kompanije. Primera radi, 1916. godine u pariskom salonu imala je 300 krojačica. Prvi butik, ne slučajno, otvorila je u Bijaricu na Azurnoj obali, gde je bilo zbirno mesto za izbeglu aristokratiju iz Rusije, pokorenih zemlja Evrope, ili za bogate Amerikanke.
Njeni svedeni krojevi bili su inspirisani uniformama mornara i najavili su poratni talas ležernih, nesputanih dečačkih krojeva za dame. Ratnu krinolinu, kako su nazivali široku suknju dužine iznad gležnja, zamenila je ravna forma uz obrise tela mršavih devojaka. Sve ostalo je deo savremene modne istorije…
