Svedoci smo da vreme leti i da je prolazno, ali ne i ličnosti koje ono donosi sa sobom. Brojni kreatori ispisali su istoriju svetske mode, ali istoriju jugoslovenske ispisao je Aleksandar Joksimović, svojim jedinstvenim kreacijama kojima je odevao poznate svetske i domaće ličnosti (od glumica, pa sve do Jovanke Broz)
Zahvaljujući prefinjenosti i ljubavi koju je unosio u svoje kolekcije, za kratko vreme pridobio je srce svake dame u nekadašnjoj državi. Dobitnik visokih priznanja kod nas i u svetu, izdvojio se jedinstvenošću, ali i tragom koji je iza sebe ostavio. Za života, nikada nije nametao svoj stil, niti svoj način razmišljanja, ali su mnogi želeli da budu u svetu koji je on stvorio.
Od trenutka kada je Joksimović 1967. godine prikazao svoju prvu kolekciju visoke mode “Simonidu”, nastavio je da niže sve same uspehe.
Kreacije ovog modnog maga, kojima je oživeo likove žena sa srpskih fresaka i ikona, nosile su mnoge poznate svetske i domaće ličnosti, poput iranske kraljice Farah Dibe, a kreirao je i lično za Jovanku Broz. Glumica Milena Dravić bila mu je poput muze, a za nju je specijalno kreirao haljinu od prizrenske svile, kada je osvojila “Zlatnu palmu” u Kanu.
Za veliku izložbu u Lenjingradu, 1968. napravio je kolekciju “Vitraž”, a 1969. u Parizu prikazao je kolekciju “Prokleta Jerina”. Na pitanje kako se “usudio” da konkuriše u Francuskoj, zemlji koja ima veliku modnu tradiciju, Aleksandar je odgovorio:
– Moja ideja nije bila da konkurišem pariskoj visokoj modi, već da predstavim deo istorije moje zemlje, kroz rustičnu kolekciju i muziku. Otišao sam u Crkvu Svete Petke na Kalemegdanu da upalim sveću i prolazeći pored Crkve Ružice, video spomenike ratnika u srpskoj uniformi i tako dobio ideju za kolekciju. U manastiru Žiča sam skicirao najočuvanije freske, u Sloveniji nabavio mebl štof koji je izgledao kao da je tkan na ručnom razboju. Bata Kovač i ja smo izabrali stare srpske pesme, “Igrale se delije nasred zemlje Srbije”, “Marš na Drinu”, “Svilen konac”… Krenula revija, svi se tresemo, manekeni se vraćaju, zatim, neprijatna tišina, pa gromoglasni aplauz koji nikada neću zaboraviti, a do kraja su bile i ovacije! Iste večeri, u pariskom TV dnevniku, gledali smo izveštaj o reviji, čitali tekst sa fotografijama u “Paris–soir” novostima, a u “Imaniteu” bio je naslov “Došli smo da se smejemo, a otišli smo postiđeni”. Počele su da nam se javljaju pariske modne kuće, između ostalih i direktor iz “Diora”, rekao je Joksimović, pa nastavio.
– Prikazali su nam najnoviju Diorovu kolekciju, a naš direktor je pozvao tadašnjeg direktora Diora da bude gost sa kolekcijom na Beogradskom sajmu mode. Odgovorio je da će rado doći pod uslovom da isto veče prikažemo i moju i njegovu kolekciju. Tako je i bilo. Posle toga mi je rekao da bi bio vrlo srećan da ja radim za njih. Odgovorio sam da sam počastvovan pozivom, ali da se veoma dobro osećam u svojoj firmi. Zamolio me je da shvatim to kao poziv, jer su mi od tog momenta, do kraja mog mandata, vrata “Diora” uvek otvorena, rekao je kreator u intervjuu za Večernje Novosti 2019. godine.
Zapravo, intervjue je uvek nerado davao i stalno je isticao kako više nije važan i da je već sve odavno rečeno. Odmeravanje talenta sa svetom uvek je dobrodošlo, ali unutrašnji glas je od važnosti za unutrasnji mir i zato je Aleksandar i posle mnogo uspeha van granica, odlučio da ostane u Beogradu i gradi svoje ime.
Preminuo je 29. marta 2021. godine od posledica korona virusa u 87. godini života, a modeli iz njegovih kolekcija oživeli su na izložbi 2015. godine, kroz zbirku koju je poklonio Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
U maju ove godine, izložbom „Modni crteži Aleksandra Joksimovića“ autorke Bojane Popović, Muzej primenjene umetnosti skrenuo je pažnju na crteže kao izuzetno bitan aspekt stvaralačkog opusa Aleksandra Joksimovića.
Foto: Muzej savremene umetnosti
