Bolje kupite jednu kvalitetnu stvar, nego 20 nekvalitetnih koje će vam samo “krasiti” ormar, ili posle kratkog vremena i korpu za otpatke. Ukoliko niste pri novcu, uvek postoje opcije kada je garderoba u pitanju. Čak iako sami nešto stvorite, niste svesni da može biti kvalitetnije od onoga što biste kupili za jeftin novac u fast fashion radnjama širom zemlje. Ovako bismo započeli priču koja nas je posebno inspirisala – masovna kupovina proizvoda u velikim i jeftinim modnim trgovinskim lancima.
Ako u septembru ne kupite nešto u Gučiju ili Šanelu, dobre su šanse da ćete to isto naći kod njih i u januaru. Ali, uđete li danas u neku radnju fast fashion brenda, mala je verovatnoća da ćete još naići na ono što ste videli pre desetak dana. U takvim radnjama kupujete danas ili nikada, a budući da su cene niske – kupujete odmah.
Trendovi, linije i dizajn nekada su se menjali dva puta godišnje, a sada se u ‘brzoj modi’ ređaju svakih mesec-dva, čak češće, zavisno od toga koliko takav brend može stvoriti novi trend, ali proizvodi garderobu na svakih pet-šest nedelja, koliko je potrebno da prođe od dizajna do dostave po radnjama. U divljoj konkurenciji brendova, neki znaju da izbace na tržište i do 18 kolekcija godišnje. Sada i kompanije poput Prade i Louisa Vuittona umesto dve, izbacuju godišnje četiri do šest kolekcija, a to je isključivo uticaj i posledica poslovne politike brze mode, napominje jedan londonski modni magazin.
Za razliku od instant konkurencije koja godišnje izbaci na tržište najviše 2000 do 4000 novih modela, ovakvi brendovi ih izbacuju i do 11.000, proizvodeći godišnje 840 miliona odevnih predmeta.
Primer: Zara – kako se došlo na ideju za jedan fast fashion brend?
1963. godine Amancio Ortega u La Coruñi, u Galiciji je otvorio krojačnicu za izradu jeftinih verzija skupih, dizajnerskih modela ženske odeće. Godine 1975. otvorio je prvu radnju, a 1985. osnovao kompaniju Inditex… ostalo je istorija. Velike modne kompanije obično proizvode robu u zemljama s jeftinom radnom snagom poput Kine ili Indije, od kuda se gotovi proizvodi vraćaju u centralu, te iz centrale distribuiraju u proleće i jesen, s manjim isporukama tokom ostatka godine. Za razliku od njih, roba u Zarine radnje stiže dva puta nedeljno, ali svega nekoliko komada svakog modela.
Prodavači su u dnevnom kontaktu s centralom, mogu naručiti dodatnu količinu robe ako je tražena, no najvažnije je da svakodnevno šalju informacije o primedbama i željama kupaca, a one se istog trena prosleđuju timovima dizajnera, koji odmah prepravljaju neki model i šalju ga na izradu. Ako, naprimer, kupci u Kini ili Čileu traže crnu majicu, a ne belu koja je trenutno u prodaji, u te radnje će u roku od dve nedelje stići crna. Ako se isto ponovi u Tokiju, Njujorku ili Kopenhagenu, dizajneri procenjuju je li reč o globalnom trendu i odmah reaguju proizvodnjom za celo tržište.
Zara nema zvučnih dizajnerskih imena poput Stelle McCartney ili Karla Lagerfelda, kao i druge elitne modne kuće. Čak i H&M nudi modele poznatih modnih dizajnera, ali ne i Zara, u čijem dizajnerskom timu radi na stotine anonimnih kreatora (neki kažu da više kopiraju, nego dizajniraju), jer ovde vlada filozofija po kojoj su sami kupci kokreatori i korektori glavnih svetskih trendova, a Zarini dizajneri njihova produžena ruka. Neki svetski dizajneri protestovali su zbog kopiranja, jer su izmene male, no dovoljne da ni čuveni Christian Louboutin prošle godine nije uspeo da dokaže da je žrtva plagijata.
Zaključili bismo ipak, da su i uprkos činjenicama, ljudi naklonjeni brzoj modi i kopijama.
Nemojte baš po svaku cenu želeti i kupovati “originale”. Bolje i jedna jeftinija kvalitetna torba, nego tri, koje bi samo krasio taj logo za kojim toliko žudite. Opametite se i kupujte kvalitetno, a ne lažno markirano ili iskopirano. Budite original, a to možete postići i bez logoa na sebi.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
