Proleće je idealno doba za šetnju i odlazak u pozorišta na predstave koje će okrepiti naše duše, ulepšati nam veče, te u nama probuditi važna pitanja.
Za vas smo iz tog razloga izdvojili nekoliko predstava koje vredi pogledati tokom predstojećeg meseca u beogradskim pozorištima.
“Vrat od stakla” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Vrat od stakla je predstava koja navodi na smejanje, plakanje i oduševljenje. Kvalitetne predstave će uvek imati svoje gledaoce. Pogotovo ako u njima glume velika imena, a srpska umetnost se može pohvaliti takvim. Ovog puta, u pitanju je komad ‘Vrat od stakla’, Biljane Srbljanović, a u režiji Jagoša Markovića. I čini se da je ova predstava potrebna svakome, jer izaziva toliko oprečnih osećanja, a sažima sve emocije koje čovek može da pruži i primi. Uloge su pažljivo podeljene i prema komentarima publike pun pogodak. Najstariju, a ujedno najmudriju baku Bogdanku glumi nepokolebljiva Seka Sablić. Njene požrtvovane ćerke Svetlanu i Nadeždu uspešno su prikazale Anita Mančić i Vesna Trivalić. Disciplinovanog Ljubu glumi fantstični Dragan Mićanović, a nezainteresovanu Mirnu Milica Gojković. U toku igranja sukcesivno se pojavljuju i Marko Janketić, Miloš Samolov, Irfan Mensur, Bojan Lazarov, Slobodan Tešić i Ana Čarman.
Ulaznice možete kupiti po cenama od 500 i 1500 dinara. Posebna pogodnost se vezuje za popust od 50% i to na dan prikazivanja predstave. Blagajnu JDP-a koja se nalazi u ulici kralja Milana 50 možete posetiti svakog radnog dana od 10h do 15h i od 17h pa sve do početka predstave, kao i nedeljom od 17h pa sve do startovanja komada.
“Kraj sveta u tri čina” u Beogradskom dramskom pozorištu
“Kraj sveta u tri čina” je savremeni dramski omnibus koji suverenom izvedbom pokazuje snagu ženskog iskustva od prasveta do danas, od univerzalnog do usko teatarskog, upozoravajući nas da je s aktuelnim, vladajućim vrednostima, kraj sveta davno stigao. Otpor i ženska osveta otvaraju se kao ključna zajednička pitanja koja postaju režijska provodna nit celine, bilo da smo u svetovima majki i ćerki, veštica i 18 prepariranih ptica, jedne svinje i 13 pupčanih vrpci, gromova i blata ili svetu čisto bele savremene galerije ženske istorije s trenutnom postavom o radnicama u kulturi koje pozivaju na protest. Na kraju, sve je to jedan svet, onaj mimo patrijarhalnog, čije buktinje katkad dobace i do kolektivne svesti, a za koji ipak nismo sigurne postoji li zaista ili ga samo sanjamo. Taj svet insistira u usmeravanju ogledala ka nama samima – kako gledamo (na) žene dok se zauzimaju za svoje živote jeste političko pitanje.
OVDE možete kupiti kartu za predstavu.
“Sirano” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Slavni Rostanov nosonja simbol je večite čovekove potrage za slobodom i ljubavlju. Je li moguće imati oboje? Da li je sloboda stvar srca, a ljubav dejstvo uma? Može li se biti istinski slobodan bez ljubavi? Je li moguća ljubav bez slobode? Postoji li istinska ljubav ili je i ona misaoni proizvod? Žrtvovati ljubav zbog slobode ili slobodu zbog ljubavi, šta je više svojstveno čoveku? I da li izuzetan pojedinac ima pravo na potpuno ostvarenje obeju ideala? Mora li se birati između ljubavi i slobode? Jesu li lepota i ljubav u proporcionalnom ili obrnuto proporcionalnom odnosu? Da li je sloboda lepota ili nužnost istinskog ljudskog postojanja? U svetu opterećenom dobrovoljnim bekstvom od slobode, da li je umeće ljubavi nužno ili uopšte moguće kao realizacija pune ljudskosti?
Na ova i mnoga druga pitanja, odgovor potražite u predstavi “Sirano” sa Draganom Mićanovićem u glavnoj ulozi. Karte možete kupiti na OVOM LINKU.
“Obraćanje naciji” u Ateljeu 212
Komad se sastoji iz kratkih monologa odabranih iz istoimene drame i zbirke „Hodam u koloni’“ Askanija Čelestinija. To su priče iz svakodnevice koje korišćenjem basnolikih alegorija slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne i bezidejne. Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta.
Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između „rentovanja“ na Tviteru i stend ap komedije. Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike
Izvor: JDP, BDP, Atelje 212
