Od dana kada je preminuo Aleksandar Joksimović – srpski Dior, odnosno “kralj makaza”, ljubiteljima mode bilo je jasno da će srpska biti pod dirigentskom palicom pod kojom se borila da nikada ne bude.
Čoveku koji je odbio slavne modne kuće da bi radio za svoju zemlju i kreirao za svoj narod, odužujemo se tako što poštujemo tuđe…
Ovim tekstom želimo da vam otvorimo oči i dočaramo ne baš tako srećno stanje stvari u srpskoj modi posle Joksimovićeve smrti. Zajedno sa smrću Mirjane Marić, izgubili smo dragulje koji bi nas oblikovali i doprineli da svojim stilom budemo prepoznatljivi u svetu. Ovako, svet je umešao svoje prste i ne ide u dobrom pravcu.
Zar uostalom ne vidite i sami?
Kada govorimo o modi u Srbiji, neosporna je činjenica da je poprimila čudan oblik. Muškarci sve manje liče na džentlmene, dame su naklonjene estetici koja ne odgovara njihovom telu. Nekada smo vrednovali minimalizam, dok se danas to smatra “dosadnim”. Čini nam se da je većina izgubila osećaj za lepotu.
Proštetajte Beogradom i dobro pogledajte oko sebe. Kako se oblače sugrađani? Oni koji su zagazili u naprimer sedmu deceniju života, drže se mode koju je i sam Aleksanadar Joksimović poštovao.
Suknje i sakoi od tvida, raznobojne ešarpe i šeširi kao neizostavni detalji, primerene potpetice, samo su neki od delova garderobe starijih Beograđana. Čak i najjeftiniji komad, na njima izgledao je dragoceno.
Da bi moda ponovo krenula u tom pravcu, mlađe generacije morale bi da se ugledaju na njih i istraže šta se pod pravom elegancijom podrazumeva.
Domaći dizajneri ne znaju kojim putem da krenu, pa se priklanjaju modi, koja je, sasvim jasno, zavladala svetom. Na veliku žalost, čak i vodeće modne kuće izgubile su kompas. Princip – manje je uvek više se izgubio.
Kada je Dior osnovao svoju liniju, želeo je da se ženska figura jasno istakne. Koko Šanel takođe, sa neizostavnom elegancijom.
Danas smo osuđeni na to da žene sve češće nose garderobu nalik na mušku, te pri tome nažalost liče na jači pol i obrnuto. Kada se pravi uska i kratka garderoba – dizajneri zaborave na momenat svedenosti.
Ovaj tekst završili bismo rečenicama koje je i sam Joksimović izrekao: Siguran sam da je visoka moda kao takva deplasirana. Razlikujem visoku i skupu modu jer mi to često poistovećujemo. Mi nemamo visoke mode. To je moda koju radi Pariz, Rim, sa skupocenim krznima, nakitom ušivenim u tkaninu, koji stvaraju jedinstven model, pravi unikat. Mi nemamo niti ćemo imati tu visoku modu i mislim da nam ona i ne treba. Možda bismo je imali, da je ovaj velikan živ ili da makar pojedini mladi dizajneri slede njegov primer. Ali ono čemu nas je još, između ostalog, naučio veliki Aleksandar Joksimović – bez sna se ne može, java je ipak ponajpre teret teški. A bez kralja (što je Joksimović nesporno bio i ostao) – ne valja…
Više o Aleksandru Joksimoviću možete pročitati OVDE.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
