Najpoznatija slika na svetu – Mona Liza Leonarda da Vinčija imala je burnu istoriju. Kada je tokom leta 1911. godine ukradena, policija je muđu prvima optužila čuvenog umetnika Pabla Pikasa.
Umetnička “pljačka veka” kako su je zvali – pljačka Mona Lize iz Luvra u Parizu desila se 21. avgusta 1911. godine.
Nestanak je prvi primetio slikar Luis Beroud kada je u sali u kojoj je slika bila izložena poslednjih pet godina, umesto slike zatekao samo okvir. Iako poznata, slika u to vreme još uvek nije imala kultni status kakav uživa danas i nije bila izložena u posebnog galeriji već u nizu, zajedno sa drugim slikama iz istog perioda, piše Istorijski zabavnik.
Ostalo je zabeleženo da je potraga morala da sačeka nekoliko sati jer su čuvari, koje je Beroud prvo alarmirao, mislili da je slika namerno uklonjena radi restauracije. Kada je konačno ustanovljeno da Đokonde nema, čitav Luvr je zatvoren na nedelju dana, a Pariz je bio pod “opsadom”budnim okom”.
Krađa je izazvala veliki skandal u Parizu. Francuska vlada je otpustila direktora Luvra. Na mestu gde je izlagana Mona Liza, muzej je u naredne dve godine izlagao dela inspirisana Leonardovim remek-delom.
Glavni osumnjičeni – Pikaso!
Policija je prvo uhapsila kontroverznog francuskog pesnika Gija Apolinera koji je javno pozivao na spaljivanje Luvra. Za vreme ispitivanja, Apoliner je bacio sumnju na svog prijatelja Pabla Pikasa za koga se pričalo da kupuje kradena umetnička dela.
Tako je i Pikaso priveden kao osumnjičeni…
Tokom ispitivanja, dvojica umetnika su davali protivrečne iskaze i demantovali jedan drugog što je dodatno pobudilo sumnju.
Ispostavilo se da Pikaso jeste posedovao predmete ukradene iz Luvra koje je za njega ukrao obožavatelj – dve iberske statue (ukradeno je tri) po kojima je kasnije naslikao svoje revolucionarno delo “Gospođice iz Avinjona”.
Da stvar bude gora, obožavatelj koje je ukrao statue bio je Apolinerov prijatelj – Onore Josef Geri Peret. Nekoliko nedelja nakon krađe Mona Lize, on je uhvaćen nakon što je treću statuu prodao pariskim novinama koje su odmah posumnjale da je povezan sa krađom Mona Lize, piše Istorijski zabavnik.
Međutim, ispostavilo se da ni on, a ni Pikaso i Apoliner nemaju veze sa krađom čuvene Đokonde.
Sliku su spasile italijanske vlasti koje su, dve godine kasnije, uhvatile izvesnog Vinćenca Peruđa kada je pokušao da Mona Lizu proda lokalnom preprodavaču.
Peruđa je dobro poznavao Luvr, jer je pomagao u izgradnji zaštitnog stakla koje je štitilo Mona Lizu. On se 21. avgusta 1911. sakrio u prostorijama muzeja i u zoru, za svega nekoliko minuta ukrao čuvenu sliku.
Otkriveno je da je Peruđa dve godine sliku skrivao u svom stančiću u Parizu, a onda je počeo da kontaktira dilere umetninama u Italiji, nudeći sliku kao simbol nacionalnog ponosa. Bio je 12. decembar 1913. kada je policija upala u njegov stan u Firenci i tu, iza lažnog zida, pronašla Mona Lizu.
Do danas je ostala teorija po kojoj je Peruđa zapravo bio deo veće zavere da se, nakon krađe originala, širom sveta prodaju kopije.
Peruđa se branio time da je Mona Lizu hteo da “vrati kući”. U pratećem pismu koje je slao potencijalnim “kupcima” navodio je da namerava da vrati sliku u Italiju, a da za svoje troškove očekuje 500.000 lira “naknade” za ovaj patriotski čin.
Na tom talasu, kada je policija zaplenila sliku, deo javnosti je zahtevao da ona ostane u Italiji. Međutim, italijanska vlada pristala je na to da Mona Lizu vrati muzeju Luvr.
Posle izlaganja u Rimu, Milanu i Firenci, Mona Liza je uz veliku pompu vraćena u Francusku 4. januara 1914. Što se Peruđe tiče, on je dobio blagu kaznu od sedam meseci zatvora i po izlasku sa robije živeo je mirnim životom, oženio se i zasnovao porodicu.
Reklo bi se da je ovo samo doprinelo da umetničko delo postane poznato širom sveta.
