Istorija ovog kultnog i otmenog establišmenta počinje još u 19. veku. Lokalni impresario i osnivač Rodolf Salis je pronašao način da ukombinuje umetnost i dobar provod.
Zato je odlučio da otvori sopstveni kafić, upotpunjen raskošnom zabavom i ukusnim napicima.
I to je bio početak Le Chat Noir u Parizu! 18. novembra 1881, potpuno novo, super šik hot spot u Parizu otvorilo je svoja vrata na broju 84 na Bulevaru Rochechouart.
Jedna legenda o tome kako je kafić dobio svoje kultno ime počinje kada je Salis, dok je pregledao sobe na bulevaru Rochechouart, čuo mjaukanje male crne mačke koja se nalazila na vrhu lampe na ulici ispred. Kasnije je uzeo tu istu mačku u naručje, a ostalo je, kako kažu, istorija.
Druga priča govori o tome kako je u samom mestu pronašao staru crnu mačku i uzeo je kao maskotu za svoj restoran. Bilo kako bilo, istorija je stvorena!
Tada, pored prodaje alkoholnih pića, glavna atrakcija Le Chat Noir bila je zabava. Kafić je bio užurbana, bučna muzička sala zapravo, sa uživo pesmama i igrom na sceni dok su posetioci uživali. To je bio Pariz u 19. veku.
Ovaj kabare je postao toliko popularan i poznat da je privukao publiku celog grada. Posebno je bio popularan među umetnicima grada, koji su se okupljali da piju i razmenjuju ideje o svetu i njihovim najnovijim projektima.
Neki od najpoznatijih gostiju kafea bili su kompozitori Klod Debisi i Erik Sati, i umetnik Anri de Tuluz-Lotrek.
Zbog svog uspeha i popularnosti, prvobitno mesto na bulevaru Rochechouart ubrzo je postalo premalo. Kao što možete videti na fotografiji, zgrada je bila izdata jer je bila jeftinija, ali tada ovaj restoran jednostavno nije mogao da primi veliki broj ljudi koji su želeli da provode večeri ovde. Dakle, Salis je odlučio da ga preseli.
U junu 1885. Le Chat Noir imao je novu lokaciju u ulici Victor-Masse 12. Novo mesto bilo je nekadašnji dom slikara Alfreda Stivensa. A gospodin Stivens nije živeo u maloj, skromnoj kući.
Zato je Le Chat Noir od tada “rastao” u raskošnoj vili!
Bio je star i ekstravagantan, uklopivši se u blistav ton koji je Salis i tražio. Uz pomoć arhitekte po imenu Moris Izabej, bivša kuća Alfreda Stivensa pretvorena je u “modnu seosku gostionicu“. Od tada, pa do dana današnjeg restoran je ostao netaknut.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
