Šešir profesora Koste Vujića ušao u srpsku i jugoslovensku legendu.
Tri čoveka koja su srpskoj književnosti i kinematografiji podarila jedno od najlepših, i sigurno najgledanije i najčitanije delo – Šešir profesora Vujića. Milovan Vitezović, Vladimir Andrić i Šotra su “oživeli” profesora kao i njegov razred.
Pisac Milovan Vitezović se zainteresovao za jednu generaciju učenika Prve beogradske gimnazije s kraja 19 veka. Iz radoznalosti je 1972. godine Milovan napisao scenario, a njega je u TV dramu realizovao reditelj Vladimir Andrić, a ulogu profesora Vujića je odigrao glumac Pavle Vujisić. Vitezović je 1983. godine objavio roman koji je postao laureat nagrade Politikinog zabavnika. Četrdeset godina kasnije, 2012. godine u režiji Zdravka Šotre, ekranizovan je po drugi put, prvo kao igrani film, od čega je posle napravljena i serija. Ovog puta profesora Vujića igra glumac Aleksandar Berček.
Mnogi su pomislili da je profesor Kosta Vujić izmišlejna ličnost, kojoj su samo “dodati” učenici obeleživši jednu epohu. Kako je jedan takav pedagog, ako je bio stvarna osoba a ne imaginacija, ostao zaboravljen?
Istinita priča prati život jednog profesora, razrednog starešinu, njegove učenike u poslednjoj godini gimnazije. Sve se odigralo u Beogradu 1886. godine, a osim profesora Koste Vujića oko koga Vitezović “veze” priču, u delu se pojavljuju ministri i njihove kćerke, profesorove kolege kao i kralj.
Kosta Vujić je bio profesor nemačkog jezika u Prvoj muškoj gimnaziji, ali malo ko zna da je njegov rođeni brat Vladimir Vujić predavao srpski jezik u istoj školi. Čitajući i gledajući seriju, izdvaja se jedan zaključak – učenici profesora Vujića pored znamenitih ličnosti, postali su pre svega ljudi.
Profesor Kosta Vujić rođen je 1. maja 1829. godine u Zemunu. Školovao se takođe u Zemunu gde je završio srpsku i nemačku školu, u Sremskim Karlovcima završava peti, a šesti razred u beogradskoj Prvoj muškoj gimnaziji, a kasnije i Filozofski fakultet u srpskoj prestonici.
JEDINI VEROVAO U SVOJE UČENIKE
Nešto mi govori da će se u budućnosti o meni znati samo po tome što sam bio profesor sjajnih budućih imena.
Ova rečenica je na neki način obeležila i profesora Vujića, karakter i njegov rad u prosveti. Bio je čovek koji se retko sreće u današnje vreme. Moralan, razdragane duše i dečačkog duha.
Nije potrebno opisivati previše profesora Kostu. On je predosetio i verovao da u klupama preko puta njegove katedre, sede deca koja će zapisati Srbiju u svetske naučne knjige. Neki od njih su kasnije zaista doprineli našoj državi. Valja napomenuti njihova slavna imena: Jovan Cvijić (naučnik), Jaša Prodanović (političar i književnik), Mihailo Petrović – Mika Alas (matematičar i akademik), Pavle Popović (istoričar i akademik), Milorad Mitrović (pesnik) ali i mnogi drugi su i te kako snažno vodili Srbiju napred, u 20. vek.
NE ZNA SE GDE MU JE GROB
I kako to kod nas biva, jedan jedini profesor Vujić ostaje u senci i nimalo neispoštovan od strane svog naroda kome je kroz pedagoški rad oblikovao svetska imena. Takođe, ne zna se ni gde mu je počivalište. Svi koji su gledali film, seriju ili čitali knjigu, setiće se scene sa spomenikom i spora oko datuma smrti na istom. Profesor nije imao naslednika i koliko se zna, nema živih srodnika. Na Novom groblju u Beogradu postoje tri grobnice sa imenom Kosta Vujić, ali i nijedan ne pripada slavnom profesoru.
