Marija Jakić je autorka romana Slaba tačka, koji je svetlost dana ugledao 2021. godine. Ova knjiga pripoveda o temama koje polako, ali sigurno postaju klasik debata, filozofije i borbe za jednakost i ljudska prava. Slaba tačka je nominovana za NIN-ovu nagradu od strane izdavačke kuće Nova poetika. Marija, osim toga što se bavi pisanjem, završila je master studije filozofije i radi i stvara u Nemačkoj, gde živi sa svojom porodicom.
𝐋 Marija, roman predstavlja jednu najsuroviju sliku stvarnosti, začinjen tvojim umećem manipulisanja maštom. Šta te je podstaklo da napišeš Slabu tačku?
– Slaba tačka je produkt borbe sa unutrašnjim demonima kada sam bila u ranim dvadesetim. Morilo me je dugo kako bi bilo biti u koži žene koja je u tom momentu tako suprotna meni: svirepa, nemilosrdna, neustrašiva, zla i puna kao brod. Zamislila sam je i izgradila Stefani, međutim, kroz pisanje i istraživanje samog lika, shvatila sam da sam ja sama mnogo jača nego što sam mislila, a Stefani ranjivija nego što se predstavlja.
𝐋 Koji je glavni cilj nastajanja Slabe tačke? Koju poruku si želela da preneseš čitaocima, o čemu da razmisle?
– Dva romana nisam nikada završila, jer sam ih pisala sa mišlju da nešto jako bitno moram da prenesem ljudima i brzo su mi dosadili. Odlučila sam da na to stavim tačku, i da pišem za sebe jer to nenormalno volim i skoro je pa jedina stvar koja me ispunjava. Stoga, što se Slabe tačke tiče, nisam razmišljala šta ću preneti ljudima, jer mi je pisanje bilo kao terapija borbe sa anksioznim poremećajem i uživala sam svake sekunde stvarajući. U toku pisanja, shvatila sam da moja mašta u ovom romanu predstavlja moju kritiku patrijahalnog društva na brdovitom Balkanu i da svaki lik ima itekako šta da poruči. Stefani poručuje da žena mora mnogo da žrtvuje sebe da bi došla do cilja; Tom da biti gej ne znači da si mali i nebitan; Kosta da slepo praćenje nekoga ili neke ideologije vodi ka gubitku sebe; detektiv San da dobro ne pobeđuje uvek.
𝐋 U opisu tvog instagram profila piše ,,naporna feministkinja” što je jako simpatično za pročitati, da li roman nosi i neke jake feminističke poruke, s obzirom da je glavni lik jeste neustrašiva žena koje se svi boje?
– Svakako da nosi. Stefani nije tipična žena, a još manje tipična majka i kao takva pomera sve granice stereotipnih mišljenja o ženama i njihovim ulogama. Međutim, ako izuzmemo to ekstremno okruženje, Stefani je žena koja je uspela u muškom svetu, ali i nakon što je decenijama na vrhu, on se uvek dovodi u pitanje i stavlja se na test samo i isključivo zato što je ženskog pola. Iz tog razloga, ona će učititi sve da ubije svoju žensku stranu i da dokaže drugim muškarcima u poslu da je dostojna vrha. To ubijanje same sebe, ipak, ne ide baš kako je zamislila.
𝐋 Da li u romanu postoji neki lik sa kojim se poistovećuješ?
– Svaki mesec sa nekim drugim u zavisnosti od toga kako se osećam. Trenutno sa detektivom Sanom, jer se opsesivno trudim da ispravljam krive Drine koje se verovatno nikada neće ispraviti.
𝐋 Koja je cena postizanja ,,savršenstva” u kom nemamo slabu tačku? Je li to uopšte moguće?
– Nije moguće biti savršen niti treba tome težiti. Život se sastoji od lepih i manje lepih momenata. Od onih zbog kojih nekada obožavaš svoj život da možeš da poletiš, do onih kada ga mrziš i ne želiš da mrdneš iz kreveta. Sve dok daješ svoj maksimum da uživaš u tim lepim trenucima i da se digneš na noge kada si na dnu, dovoljno si dobar. Juriti savršenstvo je jednako magarcu koji juri čuvenu šaragarepu.
𝐋 Da li je jedini put do vrha put kojim je išla Stefani? Misliš li da u današnjem svetu kada žena uzme svoj život u svoje ruke mora biti barem delom Stefani kako bi se izborila za sebe?
– Ne mora niko da bude Stefani da bi bio uspešan, jer ne definiše svako uspeh na isti način. Ako neko želi da bude broj jedan mobster na Balkanu, onda verovatno mora proći Stefaninu obuku, ali za legalan život su potrebne manje žrtve. Ono što je negde univerzalno je da nam neka žrtva ne gine na putu do uspeha koji smo sebi zacrtali. Pitanje je samo da li smo na to spremni.
𝐋 Šta te inspiriše, nadahnjuje?
– Inspirišu me ljudi i njihova borba da pronađu svoje mesto u ovom svetu sa svim svojim ulogama koje se trude da odigraju, a nadahnu me oni koji se u tome sa lakoćom snalaze.
𝐋 Da li uskoro možemo očekivati novi roman?
– Kako sam ove godine postala mama, rešila sam da beba bude prioritet i pišem sporadično, za svoju dušu. Pisanju drugog romana ću se posvetiti više sledeće godine kada ćerka krene u obdanište, pa nisam sigurna kada može da se očekuje publikacija.
𝐋 Kada ne pišeš, šta te ispunjava?
– Bezazlena igra sa bebom i psom. Neiscrpni razgovori o svemu mogućem sa partnerom dok beba spava.
𝐋 Šta bi poručila ambicioznim ženama koje žele da ostvare svoje snove?
– Prvo proverite same sa sobom da li san koji želite je zaista vaš, a ne produkt onoga što se od vas očekujte. Zatim, kada ste sigurne šta vaša duša zaista želi, onda nemate izgovor da to i ne ostvarite, zar ne?
