Modni velikani koje danas poznajemo ne bi postali to što jesu, da nije bilo onih kreatora sa kojima su radili i kojima su se divili.
Njihova imena nisu toliko poznata, ali su i te kako uticali na razvoj modne industrije i usudićemo se da kažemo da su možda ipak malo važniji od onih imena koja već svi dobro znamo.
Mi smo s toga u nastavku izdvojili četiri važna imena, koja želimo da upamtite.
Zabranjeno svako kopiranje medijskog sadržaja bez odobrenja magazina LA VIE EN ROSE.
JACQUES FATH
Ako niste gledali “The Marvelous Mrs. Maisel”, to je apsolutna riznica mode iz 1950-ih, a Žak Fat (Jacques Fath) je zapravo jedan od dizajnera koji su imenovani u seriji. Ali, da li neko uopšte zna ko je bio on?
Mi znamo da je bio jedan od najvećih dizajnera 20. veka i mnogo više od toga, ali ljudi koji izgledaju prilično upućeni u oblast mode, zapravo, ne znaju. Danas ćemo pogledati istoriju Žaka Fata i zašto treba da znate ko je on.
Embed from Getty ImagesRana istorija Žaka Fata
Kao i mnogi dominantni dizajneri sredinom dvadesetog veka, Fat je rođen u umetničkoj porodici. Rođen je 1912. u Mesons-Lafitu, a njegov pradeda po ocu bio je dramaturg i ilustrator Žorž Fat, njegova prabaka Karolina po ocu bila je modni ilustrator, a deda po ocu bio je Rene-Moris Fat, pejzažni slikar. Njegova porodica ga je zapravo gurala da uđe u poslovni svet, ali nakon dve godine kao berzanski posrednik i godinu dana obavezne vojne obuke, Fat je znao da mu je potrebna kreativnija karijera. Pohađao je osnovne časove izrade šablona i skiciranja, ali su njegove dizajnerske veštine uglavnom bile samouke. On je mnogo toga što je znao o modi naučio posećujući muzejske izložbe i čitajući knjige o modi. U velikoj meri je bio inspirisan pozorištem i baletom.
Ovi uticaji su očigledni u njegovoj upotrebi vreve i korseta kao motiva koji se ponavljaju i u njegovim razigranim i valovitim kreacijama. Usavršio je čist i skrojen oblik peščanog sata, pojačavajući ga dubokim izrezima, oštrim detaljima džepova ili dramatičnim naborima. Fat je eksperimentisao sa asimetrijom, plisiranjem i volumenom, dizajnirajući ogromne obimne suknje za dnevnu i večernju odeću.
Pre dva čuvena posleratna modna dizajnera (Dior i Balmain), Fat je otvorio istoimenu modnu kuću. Svoj atelje otvorio je 1937. godine u Rue de la Boetie. Zatim se preselio na drugu lokaciju, u Rue Francois I 1940. godine, a zatim na poslednju, treću lokaciju u Avenue Pierre-ler-de-Serbie 39, 1944. Pošto je Fat bio samouk, nije video nikakav problem u dovođenju drugih mladih dizajnera u atelje. Nekoliko dizajnera je počelo sa Fatom, uključujući Huberta de Givenchia i Gui Larochea. I dok su neki u potpunosti zatvorili svoje poslovanje zbog rata, Fat nije, ali je nastavio da vodi kuću u mnogo manjem obimu.
Embed from Getty ImagesFat je preminuo 1954. u 42 godini od leukemije. Znajući da je bolestan, dizajnirao je kolekcije vredne nekoliko sezona, a u to vreme modna kuća se razvila i imala 600 zaposlenih. Nažalost, zatvorena je 1957. godine, a Fat je u velikoj meri zaboravljen u poređenju sa svojim savremenicima.
Parfemska strana Žaka Fata jedina radi od 1967. do danas.
MADELEINE DE RAUCH
Rođena 1896. godine u Ville d’Avreu, Madeleine de Rauch je bila poznata francuska modna kreatorka, istaknuta po eleganciji svoje odeće. Počela je da dizajnira odevne kombinacije za sebe i brzo je stekla reputaciju među svojim prijateljima do te mere da je 1928. godine otvorila svoj prvi Maison de Couture pod nazivom „Kuća prijateljstva“. Kao Jean Patou i Coco Chanel, ona je u to vreme bila pionir u kreiranju. Godine 1932, Madeleine de Rauch prešla je na visoku modu i osnovala kuturiersku kuću tog imena, podržavajući svoj prepoznatljivi „sportski“ stil bez odstupanja od elegancije i pokazujući se pored Lelonga, Fatha i mnogih drugih poznatih dizajnera tog vrema. Brzo je stekla međunarodnu slavu i klijentelu.
Madeleine de Rauch je takođe razvila klasičniji couture stil. Dame su posebno cenile njene prelepe komplete od tvida prekrivene muslinom i njene večernje haljine od flanela ili luksuzne svile. Njeni dizajni su se istakli po izuzetnom kvalitetu tkanina, kroju i završnoj obradi.
Kao prijatelj, partner ili rival velikana svog vremena, Madeleine de Rauch je uvek bila uključena u modnu industriju. Sredinom 1950-ih, shvatajući važnost masovne proizvodnje, ona i još osam modnih dizajnera osnovali su „Asocijaciju Ready-to-Wear“. Madeleine de Rauch je takođe pomogla novim talentima, među kojima je bio i mladi i perspektivni Yves Saint Laurent za koga je 1961. godine pronašla radionicu za početak njegove karijere.
Vrata njene modne kuće su ostala otvorena do 1974. godine kada je zauvek prestala da dizajnira.
JEAN PATOU
Jean Patou je osnovao istoimenu modnu kuću 1914. Prvi svetski rat je neočekivano zaustavio rad. Kada se vratio sa fronta, ponovo je pokrenuo brend. Njegove prve kreacije inspirisane su putovanjima po Balkanu i Istoku. Mladi modni kreator želeo je da oslobodi žene dotadašnjeg restriktivnog odevanja. Na tržište je plasirao haljine bez korseta, skraćene suknje, lansirao sportsku liniju dizajniranu za nošenje po gradu, kao i monogram sa inicijalima. Isticao se od svojih konkurenata, Jeanne Lanvin i Gabrielle Chanel, svog velikog rivala, time što je bio veći vizionar.
Embed from Getty ImagesNa primer, napravio je tenisku šampionku Suzanne Lenglen, svojom muzom, dizajnirajući dugačke haljine sa niskim izrezom na leđima u vremenu kada je muški stil bio u modi. Njegov rad se isplatio: između 1919. i 1924. godine prihod kuće se povećao čak trideset puta.
Poznate ličnosti tog vremena, kao što su Louise Brooks, Josephine Baker i Mistinguett viđene su u njegovim haljinama.
Njegova radnja u ulici Saint-Florentin u Parizu privukla je elitu i visoko društvo. Kriza iz 1929. uticala je na njega, baš kada je otvarao Njujork. Jean Patou je kreirao “Joy”, najskuplji parfem na svetu, kako bi ponovo pokrenuo brend. Njegova iznenadna smrt 1936. od moždanog udara privela je kraju divnu avanturu. Nakon šoka od njegove smrti, Medlin Patou, njegova sestra, i njen suprug, preuzeli su modnu kuću.
Bez svog osnivača, brend Jean Patou je izgubio prepoznatljivu auru. Marc Bohan preuzeo je umetnički pravac 1954. Nakon njegovog vođstva, kuća je iznedrila neka od najvećih imena mode na svom čelu sa Karlom Lagerfeldom, Jean Paul Gaultierom kojem je to bio prvi posao, a zatim Angelo Tarlazi i Christian Lacroix. Nakon što je Lacroix pokrenuo sopstvenu kuću, Jean Patou je prestala sa radom.
Parfemi su održali ime u životu. “Joy” je ostao referentni miris, stekavši jedan od velikih komercijalnih uspeha parfemske industrije. Grupacija Procter & Gamble plasirala ga je na tržište od 2001. do 2011. godine, pre nego što ga je engleska grupa Designer Parfums preuzela.
Jean Patoua je 2018. godine kupila grupa LVMH – koja je potpisala strateški ugovor sa Designer Parfumsom o preuzimanju divizije modnih komada. Sidni Toledano je imenovao Gioma Henria za umetničko rukovodstvo, poverivši mu zadatak da ponovo pokrene ženske konfekcijske linije.
ROBERT PIGUET
Robert Piguet (1898 – 1953) bio je modni dizajner rođen u Švajcarskoj, sa sedištem u Parizu, koji se uglavnom pamti po obuci Diora i Huberta de Givenchia. Modna kuća Piguet radila je od 1933. do 1951. godine; od tada se brend Robert Piguet povezuje isključivo sa mirisima.
Mladi Piguet je prvobitno bio obučen za bankara, kao i njegov otac, ali je više voleo modni dizajn, što je otac negodovao. Krajem 1918. godine, neposredno po završetku Prvog svetskog rata, odlučio je da ode u Pariz da se bavi svojim pozivom. U početku, Piguet je počeo da radi sa Polom Poareom, pre nego što ga je “ulovila” pariska filijala Redferna.
Embed from Getty ImagesGodine 1933. Piguet je pokrenuo sopstvenu modnu kuću. Elenor Lambert ga je opisala kao poznatog po “tankim odelima” i prelepim dnevnim haljinama, dok ga je Vogue proglasio “majstorom male vunene haljine”. Možda je najpoznatiji po tome što je Dioru prepustio veliki posao 1937. godine, dozvoljavajući mu da dizajnira za tri kolekcije.
Dior je kasnije izjavio: Robert Piguet me je naučio vrlinama jednostavnosti kroz koje se mora doći do prave elegancije.
Jedan od Diorovih dizajna za Piguet, dnevna haljina pod nazivom ‘Cafe Anglais’ sa kratkom i punom suknjom je posebno prihvaćena. Dok je bio u Piguetu, Dior je radio zajedno sa Pierrom Balmainom, a nasledio ga je Marc Bohan kao kreativni direktor kuće.
Pored Diora, Bohana i Balmaina, drugi dizajneri koji su rano počeli sa Piguetom bili su James Galanos i Hubert de Givanchy.
Piguetovu arhivu, koja se sastoji od 3.000 originalnih dizajna, fotografija i dokumenata, čuva Musée Suisse de la Mode u njegovom rodnom mestu, Iverdon-le-Ben
