Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra, zvanično od 1992. godine. U brigu o mentalnom zdravlju ne spada samo tretman psiholoških problema i poremećaja, već i prevencija istih, kao i praćenje stanja nakon poboljšanja i resocijalozacija pacijenata koji su zbog svoje bolesti bili izolovani.
Važnost brige o mentalnom zdravlju se sve više ističe iz godine u godinu, jer su psihološki problemi sve češći, a izloženost stresu sve veća. Rezultati međunarodnih istraživanja pokazuju da se broj osoba koje pate od depresije u ovom trenutku kreće između 25 i 33,7 odsto, dok ih je tokom 2017. godine bilo između 2 i 6 odsto.
U nastavku vam donosimo preporuke i savete za očuvanje mentalnog zdravlja, kao i savete za brigu o sebi, ljubavi prema sebi, toleranciji i razgovor o stresu.
U REDU JE NE BITI U REDU
Svakodnevno smo izloženi stresu. Situacije su karakterno neutralne, ali ih mi tumačimo i penjemo na skali stresa onoliko koliko su nam važne. Nekada i najbanalnija situacija na nas može delovati stresno, ili kao okidač zbog stresa koji se prethodno nakupljao u nama. Ljudi imaju tendenciju da se krive kada se ne osećaju dobro, prebacuju sebi kako sa njima nešto nije u redu, kako ne valjaju, ne umeju i ne vrede. Uvrede na svoj račun se lepe jedna na drugu i, naravno, ne osećate se bolje. Zato – usporite. Osvestite da ste ljudsko biće sa fiziološkim osnovama i psihološkim paternima koji su skloni da se izraze u nekoj situaciji. Vaše emocije su produkt vaših misli i tumačenja određene situacije i to je u redu, ali vi niste te misli. Vi ste onaj ko ih promatra. Zato, prihvatite da niste u redu, da se u datom trenutku ne osećate najbolje. Recite sebi: ,,Radim najbolje što znam.” Kada se ne opirete emocijama, već ih prihvatate, napravili ste veliki korak, jer razumete sebe. U redu je ne biti u redu. Emocije su pokazatelj naših misli, reakcija i životnog puta.
NEKA VAM NAJVAŽNIJE PITANJE U DANU BUDE ,,KAKO SE OSEĆAM?”
Briga o sebi nije sebičluk i manjak empatije. Briga o sebi je dužnost koju imate sami prema sebi. Zato, najvažnije pitanje koje postavite u toku dana treba biti: ,,Kako se sećam?” Kako se osećate dok idete na posao, šetate psa, idete na fakultet, kada ste sa prijateljima, sa partnerom, kada niste rekli ne (iako ste to hteli). Ovo jednostavno pitanje će vam otkriti mnogo toga. Sledeća pitanja mogu biti: ,,Zašto? Šta mogu uraditi da se osećam bolje? Šta mi to govori?” Radite ono što vam prija, viđajte se sa ljudima koji vam prijaju i sve ono što ste u mogućnosti da kontrolišete, kontrolišite u korist brige o sebi. Morate biti sebi na prvom mestu, da bi ste dali svoj maksimum u odnosu, poslu, ili bilo kojoj akciji koju preduzmete.
NE MOŽETE SVE KONTROLISATI
Otpustite želju za kontrolom. Ne možete kontrolisati okolnosti, vreme, stanje na putevima, tuđe rakcije, tuđe emocije i misli… Pomirite se s tim i počnite da radite na onom što možete kontrolisati:
-koliku moć dajete drugima nad sobom;
-koliko prostora ćete kome dati u svom životu;
-način na koji reagujete na tuđe postupke;
-način na koji se obraćate drugima i dozvoljavate da se oni obraćaju vama;
-šta ćete prihvatiti, a šta ne;
-svoje prioritete…
DOBAR SAN I FIZIČKA AKTIVNOST SU VAŽNI
Na La Vie En Rose-u možete pronaći članak u kom se govori detaljno o spavanju i šta se dešava kada imate loš san. Između ostalog, nekvalitetan san dovodi do manjka koncentracije, razdražljivosti, pada imuniteta, oslabljenja kognitivnih aktivnosti, lošeg pamćenja i težeg učenja. Rani odlazak u krevet, od šest do osam sati sna i fizička aktivnost poboljšaće vaše raspoloženje, koncentraciju i biološku ravnotežu u telu.
KONTROLIŠITE SADRŽAJ KOJI PRATITE
Sadržaj kom se izlažete svakodnevno uspomoć TV-a, telefona i interneta može itekako uticati na vaše mentalno zdravlje. Crna hronika, nasilje, rijaliti, ‘klik naslovi’ na tabloidima imaju negativan efekat. Filtrirajte saržaj koji pratite, provodite više vremena u šetanjama i čitajući knjige.
SOCIJALIZUJTE SE
Čovek je socijalno biće. U prirodi nam je potreba za druženjem i provođenjem vremena sa drugima. Odvojite vreme za svoje prijatelje, porodicu i partnere, kada nećete misliti na svakodnevne obaveze.
VREME ZA SEBE
Vreme za sebe i održavanje svojih hobija je jedan od najvažnijih segmenata za očuvanje mentalnog zdravlja. U moru obaveza, rutine, žurbe, odvojite vreme za ono što vas ispunjuje, što volite da radite i donosi vam mir. Bilo da je to čitanje, slikanje, vežbanje, gledanje filmova, bojenje bojanki, slaganje puzli….Vreme koje poklonite sebi radeći ono što volite nikako vam ne odmaže, već suprotno, tada pokazujete sebi ljubav i strpljenje.
BUDITE NEŽNI PREMA SEBI
Da li se češće hvalite ii kritikujete? Pohvala se podrazumeva, zar ne, ali zato kada nešto ne možete kritikujete, pa čak i vređate sami sebe. Pazite šta govorite svom odrazu. Imajte razumevanje za sebe kao za najbližeg prijatelja. Umesto: ,,Glup si, ne idete ti ništa od ruke, ne možeš, ko bi tebe voleo…” recite sebi: ,,Ja vredim! Ja umem! Ja mogu! Naučiću, probaću ponovo, u redu je da pogrešim…” – jer to je jedina istina. Vi umete! Vi možete! Vi vredite!
MEDITIRAJTE
Ne, meditacija nije nikakvo padanje u trans, niti povezivanje s višim silama. Meditacija je provođenje petnaestak minuta u tišini, bez buke sopstvenih misli. Glava nam je preopterećena – događaji iz prošlosti, ljudi koji nam se ne sviđaju, obaveze, svađe, žurba… Naš um je svakodnevno opterećen informacijama koje nam nisu potrebne i koje u nama bude negativne emocije. Meditacija nam pomaže da se povežemo sami sa sobom i izbacimo nepotrebne informacije koje nam troše energiju. Meditacija je kao svakodnevno generalno spremanje kojim osvežimo um i telo.
POTRAŽITE RAZGOVOR KADA OSETITE POTREBU ZA TIM
Ne znamo uvek sve najbolje i to je u redu. Nekada se naše misli spetljaju i čini nam se kao da rešenje nikada neće doći. Nekada imamo osećaj da nas niko ne razume, nekada ne možemo objasniti porodici i prijateljima kako se osećamo. Nekada nismo u stanju da budemo u potpunosti otvoreni i objektivni sami sa sobom. Ne ustručavajte se da potražite pomoć psihoterapeuta. Psihoterapeut nije za ,,ludake” ili ,,poremećene” ljude. Psihoterapeut je savetnik za sve. Postoji i takozvana savetodavna psihoterapija. Tada posetite terapeuta radi prevencije, provere ili razgovora ako osetite da vam je potreban. Ne znači da ćete narednih godinu dana svake nedelje ići kod terapeuta. Možda i hoćete, jer ćete spoznati olakšanje koje nastupa nakon seansi kod psihoterapeuta i naučićete da raspetljavate sopstvene misli i sagledate stvari iz sasvim drugog ugla, pa će vam se odlazak kod terapeuta dopasti i postati sasvim isplativa investicija u sebe.
Pročitajte više:
