Svet je loše mesto za život, ali ne zbog zlih ljudi, već zbog onih koji ne rade ništa povodom tog zla – rekao je jednom prilikom Albert Ajnštajn, a mi kao redakcija iako magazina sa fokusom na modi i kulturi, svoj doprinos želimo da damo kroz priče o aktuelnim društvenim temama o kojima je i te kako važno razgovarati.
Zbog strašne tragedije koja je 1. novembra zadesila Novi Sad i čitavu Srbiju, u kojoj je prilikom urušavanja nadstrešnice Železničke stanice smrtno stradalo 14 ljudi, razgovarali smo sa stručnim licem, diplomiranim inženjerom građevinarstva Danijelom Danilović. Ona je vrhunski poznavalac svoje oblasti, učestvovala je u izgradnji mnogobrojnih objekata u Beogradu i širom Srbije, u nadgledanjima istih, kao i rekonstrukicijama.
Uz njeno višegodišnje iskustvo, odgovori koje nam je pružila na pitanja u nastavku nose određenu težinu, te ih moramo shvatiti vrlo ozbiljno. Ovim intervjuom želimo da apelujemo na nadležne da se odgovorna lica za tragediju u Novom Sadu što pre pronađu, a narodu približimo priču o građevini u Srbiji i spornoj nadstrešnici.
1. Koliko se razlikuje arhitektura 21. veka sa nekadašnjom?
– Velika promena u građevinarstvu počinje u XIX veku kada je beton počeo intenzivnije da se koristi u izgradnji objekata. Pojavom armiranog betona, poboljšava se nosivost i stabilnost konstrukcije pa u XX veku dolazi do masovnije izgradnje koja je zahtevala da se ubrzaju procesi projektovanja kao i same izgradnje objekata. U tom periodu svi proračuni su rađeni ručno, crteži su izrađivani na paus papirima ručno tuširani i sve to je bio veoma spor ali i temeljan proces. Krajem XX veka pojavom računara, proces projektovanja se znatno ubrzava, što doprinosi da se izrađuje mnogo više projekata u kraćem period. Dobra strana je bilo olakšano projektovanje i izrada većeg broja projekata ali se kao loša strana javilo tipsko projektovanje, manjak kreativnosti u masovnoj izgrdnji I naravno veći broj grešaka zbog kratkih rokova za izradu projektne dokumentacije a I skraćenih rokova izgradnje. Izgradnja objekata u XXI veku je sa porastom broja stanovnika na planeti postala veoma intenzivna, arhitektura tipska i manje kreativna, sve u skladu sa potrebama ljudi u gradovima. U stambenoj gradnji se menja I sama struktura stambenih jedinica koje zahtevaju drugačiju koncepciju stanovanja u skladu sa brzim stilom života. Naspram toga u ovom veku smo svedoci izgradnje komplikovanih I tehnički vrlo zahtevnih objekata na svim kontinentima koji su postali prava umetnička dela zahvaljujući radu velikog broja inženjera svih struka. Možemo reći da svako vreme ima svoje dobre a i loše strane i da je građevinarstvo privredna grana koja je stalno u usponu zahvaljujući novim tehnologijama, upotrebi modernih materijala i tehnoloških inovacija pa samim tim lepo i izazovno.
2. Šta uključuje proces izgradnje jednog objekta i kolika je važnost provere istog, te kako se ona vrši?
– Proces izgradnje objekta počinje mnogo pre nego što “zabodemo prvi ašov u zemlju”. Da bi se uopšte krenulo u planiranje izgradnje potrebno je da Investitor prvo dobije lokacijske uslove za izgradnju objekta na planiranoj parceli, pribavi uslove svih javnih preduzeća za projektovanje priključaka objekta, projektant izradi idejno rešenje, projekat za građevinsku dozvolu, da Investitor dobije građevinsku dozvolu, raspiše tender i izabere izvođača radova. Investitor bira izvođača radova I to bi trebalo da bude firma koja je specijalizovana za vrstu radova koji se izvode ( stambene I poslovne zgrade, objekti infrastrukture, fabrike I hale, mostovi, putevi, železnice, hidrotehnički objekti…). Nakon toga se odredi projektantski I stručni nadzor koji u svojim timovima imaju licencirane inženjere svih struka u zavisnosti koja se vrsta radova izvoditi.
Za proces izgradnje jednog objekta podjednako su bitni svi činioci u ovom lancu, uloga svakog od njih je zastupljenija u zavisnosti od faze koja je aktuelna. Na početku su projektanti najvažniji a zatim izvođači radova I nadzori. Tokom izgradnje objekta veoma je bitno da odgovorni izvođači budu licencirani inženjeri sa iskustvom za vrstu radova koji se izvode. Takođe je jednako bitan projektantski I stručni nadzor koji sa svojim inženjerima prati ceo tok izgradnje, sugeriše na nepravilnosti I pomaže izvođaču radova da prevaziđe problem na koje nailazi, kontroliše izvođača da li je otklonio primedbe na lose urađene pozicije…
Na gradilištu se svakodnevno vodi građevinski dnevnik u kom se upisuju svi bitni podaci o broju radnika, vremenskim uslovima I izvedenim radovima tog dana. Izvođač radova dostavlja nadzoru zahteve za odobrenje materijala koje planira da ugradi. Količine izvedenih radova se vode kroz građevinsku knjigu tokom celog procesa izgradnje. Provera izvedenih radova je kontinuirani proces koji traje od prvog do poslednjeg dana izgradnje i u kom su svi činioci izgradnje odgovorni u svom domenu rada. Provere izvedenih radova su različite za svaku struku (snimanje temelja, provera ugrađene armature I betona, pravilnost ugradnje završno zanatskih radova, ispitivanja vodovoda I kanalizacije,mašinskih instalacija, elektro instalacija…) O svim ispitivanjima se prave zapisnici koje potpisuje izvođač radova I nadzor I oni se prilažu sa svom ostalom dokumentacijom koja je potrebna za tehnički pregled objekta koji prethodi upotrebnoj dozvoli. Konačno mogu reći da se tokom celog procesa izgradnje kontinuirano prate svi segmenti izgradnje od strane stručnih lica i da je to nama inženjerima zakonska, profesionalna i moralna obaveza.
3. Da li brzina izgradnje nužno utilče na krajnji rezultat odnosno na kvalitet objekta?
Brzina izgradnje objekata može, ali ne mora da utiče na kvalitet.
Pre početka izgradnje svakog objekta Izvođač izrađuje dinamički plan izgradnje I sinhron plan svih instalacija. Dinamički plan sadrži sve procese izgradnje koji su obuhvaćeni izgradnjom objekta. Procesi se često preklapaju po različitim vrstama radova ali svaki od njih ima svoju dinamiku izvođenja koja obuhvata vreme koje je potrebno da se neki material ugradi I radnu snagu koja će biti angažovana. Pojedini procesi imaju jasno definisano vreme trajanja koje se ne može skratiti I to izvođač mora da uzme u obzir prilikom izrade dinamičkog plana. Neki procesi izgradnje mogu da se ubrzaju ako se poveća angažovanje mehanizacije I radne snage, ali postoje procesi u izgradnji koji su vremenski ograničeni I ne mogu se skratiti.
Kvalitet izgradnje može da bude narušen u koliko se ne ispoštuju svi propisani procesi izgradnje pa se recimo oplata skine a da nije postignuta tražena čvrstoća betona, da se ulica asfaltira a da nije izvršena kontrola zbijanja tla ispod posteljice puta, da se puste instalacije a da nisu izvršena njihova ispitivanja pre toga…namerno sam ovde navela najčešče primere jer se sa takvima susrećemo u praksi kada se insistira na ubrzanom završetku radova a da nisu ispoštovni svi procesi rada na toj poziciji koji su definisani.
U koliko stručna lica upravljaju izgradnjom objekata, oni veoma dobro poznaju tehnološke procese izgradnje I znaju na kojim pozicijama se mogu radovi ubrzati a da to ne utiče na kvalitet rada. U praksi se najčešće dešava da su nestručna lica na pozicijama na kojim donose odluku o bržem završetku radova, bez poznavanja tehnologije izgradnje i bez konsultacijama sa stručnim licima i zato nam se dešava da su radovi nekvalitetno izvedeni jer se insistiralo na završetku radova bez razmišljanja da će se skraćivanjem roka narušiti kvalitet izvedenih radova.
4. Nakon tragedije u Novom Sadu, da li nam možete sa stručnog aspekta objasniti šta se dogodilo sa nadstrešnicom?
– Smatram da je tragedija koja se desila u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica na ulazu u železničku stanicu veliki propust svih stručnih lica u lancu koji sam navela ranije. Mogu da prokomentarišem samo ono što smo do sada saznali iz medija, a to je da je nadstrešnica urađena šezdesetih godina prošlog veka I da je kao takva stajala više od pola veka, da je rađena rekonstrukciija železničke stanice ali da navodno nije rađena rekonstrukcija nadstrešnice. Gledano sa stručne strane, ukoliko je ova izjava tačna, mogu samo reći da je lice koje je dalo projektni zadatak da se rekonstruiše železnička stanica a da se ne rekonstruiše nadstrešnica, potpuno nestručno. Naime, kada se radi rekonstrukcija bilo kog objekta uzimaju se u obzir svi elementi na objektu i sagledava se njegova rekonstrukcija kao celina. U ovom slučaju je u samom startu napravljen propust jer nisu konsultovani inženjeri građevinste struke koji se bave konstrukcijama. Svaki inženjer bi prvo nabavio staru projektnu dokumentaciju (koja svakako postoji u arhivima grada za ovako značajan objekat) izvršio obilazak kompletnog objekta, proverio svaki bitan konstruktivni element i nakon toga dao svoje mišljenje šta treba i u kojoj meri zadržati, ojačati ili zameniti.
Cela konstrukcija je bila stabilna sve do rekonstrukcije objekta. Mišljenja sam da prilikom rekonstrukcije železničke stanice nije uzeto u obzir da će se izvoditi radovi na nadstrešnici, pa makar to i podrazumevalo samo sitne popravke i “šminkanje”. Mislim da iz tog razloga nisu bila angažovana stručna lica koja su trebala da pregledaju tip konstrukcije nadstrešnice, stanje u kom se nalazi, koja su opterećenja uzeta u obzir kada je projektovana nadstrešnica; pa da na osnovu svih navedenih parametara donesu odluku šta je moguće raditi i koja su ograničenja. Ovde je neko olako doneo odluku da se urade neki radovi na zameni ploča na nadstrešnici , da se dodaju stakleni paneli i ko zna šta još, a da niko sa stručne strane nije proverio da li je to moguće uraditi i kolike rizike svi ovi radovi sa sobom nose.
Sve ovo što sam navela je moje mišljenje, a nakon stručnih veštačenja i provere kompletne dokumentacije ćemo saznati koj je tačno razlog za rušenje nadstrešnice jer smatram da će ih uraditi stručna lica uz poštovanje svih inženjerskih I moralnih kodeksa.
5. Na koji način i da li se tragedije uzrokovane iznenadnim urušavanjima objekata mogu sprečiti?
– U koiko se desi iznenadno urušavanje objekta tragedija je neizbežna ukoliko se ljudi nalaze u zoni urušavanja objekta ali ako bi tražili odgovor na pitanje kako sprečiti urušavanja objekta tu bih imala neke odgovore. Prvo moram reći da se svaki objekat gradi da se ne bi srušio I iz tog razloga se primenjuju mnoga pravila prilikom dimenzionisanja konstrukcije sa značajnim koeficijentima sigurnosti.
Veoma je bitno gde se objekat gradi, kakvo je tlo na kom se gradi, kako će se dimenzionisati I na koji način temelji, uzima se u obzir seizmička zona u kojoj se gradi, materijali koje treba upotrebiti. Sve ovo je jedan veoma kompleksan proces i ako se primenjuju svi zakoni i pravila struke objekat će biti dugovečan.
Naravno da uvek postoje rizici od iznenadnih pojava koje nam priroda može neočekivano poslati (zemljotresi, poplave, izuzetno jaki vetrovi). Kada se projektuje sve ovo se uzima u obzir ukoliko su se ovakve nepogode pojavljivale u zoni u kojoj se gradi, ali u današnje vreme se priroda menja I svedoci smo strahovitih elementarnih nepogoda koje se pojavljuju tamo gde nisu očekivane. U tom slučaju može doći do urušavanja objekata jer nisu uzeti u obzir novonastali uticaji. Priroda je mnogo moćnija I mi ljudi smo samo mali delić nje i treba da je poštujemo. Nažalost u XXI veku smo svedoci rušenja velikog broja objekata i ogromnih ljudskih žrtava usled ratnih dejstava. Za ovaj problem ne postoji drugo rešenje nego da to mora da prestane i da se ne sme nikada dešavati.
Iznenadna rušenja se mogu izbeći samo u koliko se svi procesi izgradnje strogo poštuju dok se objekat projektuje i gradi, a nakon toga je od vitalnog značaja održavanje i briga o objektu. U koliko se objekat ne održava i ne prati može doći do njegovog propadanja i urušavanja.
6. Svesni smo da da su Novi Sad, kao i Beograd bogati objektima starim i više od jednog veka. Da li od njih treba strahovati?
– Ne treba strahovati nego treba preduzeti sve mere da se propadanja i urušavanja starih objekata svede na minimum. Svi objekti imaju svoj vek trajanja ali se uz pravilno praćenje stanja konstrukcije i materijala od kojih su izgrađeni njihov vek može produžiti, jer ako ga ne održavamo mnogo brže će propasti. Naši ljudi sui z doba socijalizma navikli da neko drugi sve održava i veoma smo nemarni o zajedničkoj imovini. Teško ljudi prihvataju da je hol zgrade, stepenište, krov, podrum, lift deo zajedničke imovine svih stanara I da smo svi u obavezi da se staramo o tome. U koliko se ponašamo, a mnogi se tako ponašaju, da im je samo bitno ono što je u njihovom stanu onda su u velikom problemu. Ako ne održavamo fasadu, doći će do obrušavanja koje može nekog povrediti ili do prodora vode u objekat, ako ne održavamo svi zajedničke instalacije pući će cev I napraviti poplavu ili će se zapaliti instalacije u objektu, lift, podrumu… Smatram da su objekti koji su građeni pre više od jednog veka izuzetno značajni za sve nas I da treba da se sačuvaju kao spomenici ranijim vremenima, a ne da se proglase neuslovnim I da se ruše da bi tu nicale zgrade. Treba dati podsticaj vlasnicima starijih objekata da mogu da ih saniraju I obnove kako bi nastavili da pričaju svoju priču iz starih vremena.
7. Da ne bismo više bili svedoci ovakvih ili sličnih tragedija, da li imate kao stručnjak važnu poruku za kraj?
– Moja poruka za kraj bi bila da poželim da se svakoj struci ne samo građevinskoj vrati njen sjaj i nikada više ne umanji značaj. Neophodno je da u svakom timu koji vodi bilo kakav projekat sede i odlučuju ljudi koji su za to školovani i iskusni, da se poštuje njihovo znanje, odluke i iskustvo.
