Najboljim od beogradskih krojača za gospodu smatran je veliki boem Vojislav Voja Jeremić. On je kasnije, uz odobrenje Ministarstva trgovine i industrije, osnovao i Akademiju krojenja.
Gospodin Jeremić je često govorio: Današnji svet, naročito mlađi, nikad ne kupuje gotovo odelo: kupljeno odelo Vam stoji kao odelo vašeg starijeg ili mlađeg brata i izgleda na Vama kao na čiviluku, niti ima ničeg zajedničkog sa ukusom, a ponajmanje sa elegancijom, piše Kaldrma.rs
Da je snažniji pol u međuratnom Beogradu i te kako vodio računa o svojoj garderobi i zgledu, govore podaci iz Izveštaja o radu Udruženja zanatlija za grad Beograd i srezove vračarski i posavski gde se navodi da u 1939. godini ima čak 519 krojača muškog odela.
Prva muška odela u Beogradu
Ukoliko se pitate kako su prva muška odela izgledala, odgovor vam donosim u nastavku. Ona su zapravo bila uska, velikih okovratnika i manžetni, i nisu pružala slobodu tokom pokreta. Prekretnica u stvaranju muškog modnog izraza nastaje po završetku Prvog svetskog rata 1918. i perioda obnove, kada beogradska gospoda počinju da vode računa o svom izgledu, odričući se brade i brkova u znaku modernijeg izgleda.
Jeremić, rođen 1898. godine u Beogradu, koji je 1921. godine, u Ulici kralja Petra 24 otvorio svoj krojački salon, bio je jedan od cenjenijih krojača tog vremena. Njegov zanat i angažovanje doprineli su sve češćim pričama o njemu samom. Naravno, iz opravdanih razloga.
Sve što se pojavilo u Parizu, svetskoj modnoj prestonici, on bi već posle petnaestak dana mogao da sašije svojim mušterijama. Nije čekao da se pojave modni žurnali koji su u trenutku kad stignu u Beograd već sadržali demodirane modele, već ih je sam skicirao i izrađivao šnitove.
U Jakšićevoj ulici broj 2, osnovao je i Akademiju krojenja, na kojoj je zanatu naučio mnoge učenike, buduće šegrte i vrhunske krojače, a buduće krojače i krojačice podučavao je i na predavanjima koja je organizovala Zanatska komora.
Poref toga, 1931. godine objavio je Krojački udžbenik građanskog i vojnog odela.
