– Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja, rekao je davno Pablo Pikaso, a mi bismo upravo tim njegovim citatom započeli današnji Intervju sa umetnikom, čija zanimljiva priča o umetnosti seže iz detinjstva.
Dr Dušan Jovović, bavi se novim medijima, interaktivnom i digitalnom umetnosti. Osnovao je ARTBEAT, firmu koja je postala jedna od najozbiljnijih produkcionih, umetničkih kuća u Srbiji. Sve je počelo zapravo kada je bio dete i crtao po zidovima stana u kojem je odrastao, što njegovim roditeljima nije smetalo, već su u njemu tada prepoznali talenat. Nisu znali u kom pravcu će dr Jovović krenuti, ali se on sam oblikovao i postao ono što je danas – lider u svom “zanatu”.
Izlagao je od Kine, Njujorka, u gradovima čitave Evrope, a mi smo u nastavku za vas pripremili iscrpan razgovor koji smo sa njim vodili Beogradu. Dušan je nekoliko dana pre intervjua boravio u Parizu, a razlog tog boravka ćete saznati u redovima pred vama…
– Tokom osnovnih, postdiplomskih, kao i doktorskih studija, naročito me privlačila multimedija i interakcija. Zato sam počeo da izučavam fotografiju, dizajn, film, slikarstvo… Od malena sam znao da ću biti umetnik. Sve je počelo tako što sam u stanu u kojem sam odrastao, po celim zidovima šarao, od poda do plafona. Moji roditelji su uvideli talenat, ali je period devedesetih bio izazovan da se bavite umetnošću, no, nikada nisam odustajao – rekao nam je Dušan na početku. Uz sopstveno zalaganje i podršku roditelja, uspeo je da svoj dar i ljubav pretvori u način života.
Inspiracija za radove
Njegov život teče između Beograda i ostalih svetskih prestonica, a najviše slobodnog vremena voli da provodi sa svojim ćerkama Lenkom i Nadeždom, koje u njemu bude posebnu inspiraciju, koje su njegov mir i utočište. Takođe, Dušan je istakao da su upravo dame njegova najveća inspiracija, pored one koju voli – i one posebne, koje su obeležile srpsku i svetsku istoriju.
– Velike dame, one koje su svojim radom doprinele nauci, kulturi i istoriji, nisu često imale mesta u savremenom društvu. Zato se skoro svaka moja postavka bazira na jednoj od njih – dodao je Dušan.
On ne radi obične muzejske postavke, već od jednog prostora pravi priču i rekli bismo, “digitalni roman”, koji je dopadljiv oku.
Jedna od takvih jeste “Mileva – mi smo stena” u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinu, o ženi Alberta Ajnštajna, njenom teškom životu i stvaranju. Dušan i njegov tim koristili su najmodernije tehnologije, digitalni zvuk, 3D animacije, hologram, ali i klasičan umetnički jezik, čime se posetioci uvode u svaki segment života ove naučnice. Kretanje publike prati i scenografija koja komunicira sa njima.
– Posebnu zahvalnost dugujem Anici Dobroj koja je fantastično odglumila Milevu i “dala joj život” kroz hologram – dodao je Dušan i istakao da se Anica svojom dikcijom i izrazima lica toliko udubila u ulogu, da nije bilo potrebno stavljati Milevin lik umesto njenog.
Izložba je protkana kako Milevinim, tako i citatima velikih umova, kao i pismima između nje i Ajnštajna, što dopušta posetiocima da “zavire” u privatnost ove naučnice i shvate komplikovani odnos između nje i supruga.
Kina i stvaranje u Šangaju
Paviljon “Hleb i reka” doputovao je do međunarodnog sajma u Šangaju, gde su Dušanu i njegovom timu prijatelji iz Kine pomogli da stvore jedinstvenu postavku koja je oduševila svet.
Ona je sadržala hologram koji simbolizuje ognjište i okuplja porodicu, kao i reči pesme zbog koje se tokom svakog izvođenja oko srpskog paviljona pravila najveća gužva. Ovom postavkom koju je dr Jovović osmislio i realizovao, prikazao je Srbiju kao moderno mesto koje ne odustaje od svoje tradicije, istorije i kulture.
Dušan i put ka Parizu
Posebnu inspiraciju, rekli bismo da Dušan pronalazi u gradu svetlosti – Parizu. Stara arhitektura i muzeji, a naročito ulice u kojima ne zalaze turisti, njegova su oaza na tom tlu.
Napomenuli bismo da je 2018. godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavio interaktivni projekat “Mozaik Velikog rata”, inspirisan likom i delom naše velike heroine Milunke Savić, povodom obeležavanja 100 godina od završetka Velikog rata.
Kultura u Srbiji
Sa Dušanom smo porazgovarali i na temu kulture u našoj državi, a on nam je dao pozitivan odgovor, kojime nastojimo da se vodimo kroz dalju procenu kulturne scene Srbije.
– Ne bih rekao da Beogradu nešto fali, ili da “kasni” za ostalim svetskim prestonicama. Ja Beograd volim i ne bih ga menjao ni za jedan drugi grad na svetu, a prošao sam ih dosta. Srbija ima kulturan sadržaj, samo je važno šta se konzumira. Ja slušam muziku, bavim se umetnošću i kulturom, s toga se i okružujem upravo takvim ljudima. Sve je do nas samih – rekao nam je Dušan i dodao da mlade i te kako zanima umetnost, kao i da Srbija nudi ogromne mogućnosti da uspeju u toj oblasti:
– Dosta mladih posećuje moje izložbe, što me raduje. Oni sve razumeju. Moram napomenuti da danas postoji daleko više opcija da se u Srbiji uspe kada je reč o umetnosti. Postoje brojni konkursi i podrške od strane države, samo, ne treba biti lenj – zaključio je dr Dušan Jovović.
U nastavku pogledajte još radova:
Izbložba “Teslin vremeplov” izazvala je ogromnu pažnju javnosti u mnogobrojnim gradovima Evrope. Zahvaljujući njemu oživele su i brojne fasade, prikazujući život i stvaralaštvo Nikole Tesle.
STUDIO “M” – Izložba dr Dušana Jovovića pod naslovom “Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” predstavila je svojevrsno putovanje od tame do svetlosti, haosa do kosmosa, kroz multimedijalni spoj digitalnog i analognog umetničkog izraza. Uokvirena pričom o trajanju, ova postavka vodi putem razvoja civilizacije, a kulminira u otvaranju koda Milutina Milankovića otkrivajući tajnu utkanu u vreme.
ART DIREKTOR I ANIMATOR predstave “Buđenje” bio je upravo Dušan Jovivić. Scenografski elementi imali su ulogu 3D projekcionih površina koje po sebi primaju 3D animacije i u potpunosti su interaktivne sa igračima i glumcima na sceni, što uspostavlja nov način rediteljskog, likovnog, muzičkog i koreografskog izvođenja u Srbiji.
LONDON – Rad “134, Sveta Geometrija” inspirisan je srpskim ornamentima srednjeg veka i prikazuje kako da bolje razumemo odnos umetnosti, nauke, tehnologije i teologije.
NOVI SAD – Akcenti grada Novog Sada predstavljeni na izložbi, odabir su ključnih događaja od važnosti za razvoj ovog mesta, njegove istorije, borbe za slobodu, perioda izgradnje i drugih značajnih događaja.
