Kao sin malezijskog obućara Džimi Čo (Jimmy Choo) je radio sa ocem i učio zanat ručne izrade obuće. Tada je napravio sa svojih 11 godina prve cipele, dok je danas njegovo ime sinonim za kvalitet, skupe i dizajnirane cipele za posebnu klijentelu.
Zanimljivost: Prezime Ču za koje sada zna ceo modni svet, greškom je upisano u matičnu knjigu rođenih umesto Čau
Jimmy Choo brend ne znači samo kvalitetnu izradu već i visoku cenu, što dolazi jedno sa drugim. On je član zajednice visoke mode tačno 35 godina, a za tu poziciju gospodin Ču (profesor, kako ga još oslovljavaju) borio se punih 25. On je pre svega vrhunski zanatlija, što je vreme i dokazalo, ali – ne samo to. Ambicija da napravi karijeru dizajnera iz očeve radionice i to u Londonu, bio je preveliki zalogaj za nekoga ko dolazi iz Malezije.
“Sedi i gledaj, samo gledaj”
Jednom prilikom u intervjuu za CNA Luxury, Džimi Ču je pričao o počecima sa ocem koji je bio majstor obućar i spremao je sina da nasledi zanat. To je značilo da samo sedi i gleda kako otac radi.
„Sedi i gledaj, samo gledaj!“, bila je jedna od najvažnijih smernica koje je Džimi dobio od oca. „Otac mi nije dozvoljavao da radim i pravim cipele sa njim i tog se pravila držao mesecima. Kasnije, prvo što sam u očevoj radionici napravio bile su papuče“, prisetio se dizajner.
Prve godine osamdesetih bile su godine učenja za njega. Uz podršku porodice Džimi je stigao u London i upisao Obućarski tehnički koledž koji je i danas deo Londonskog modnog koledža. Kako bi nastavio dalje, diploma je značila samo dve stvari – vraćanje u rodnu Maleziju ili zaposlenje. Ču počinje da radi u dizajnerskim kućama što je trajalo nešto manje od 10 godina.
Prava prekretnica desila se 1986, kada se odvažio da otvori svoju radionicu i nastavi očev zanat u Londonu. Ali, pošto je to bio veliki i finansijski zalogaj, za poslovni prostor Ču je odabrao iznajmljenu i napuštenu bolnicu. Ovaj poduhvat omogućio je i i skromni penzioni fond roditelja od oko 10 hiljada dolara.
Počeci iz napuštene bolnice
Pred Čuom koji je tada već imao 38 godina, otvorio se i problem ambijenta u kojem je radio jer je u skroman kvart Londona trebalo privući platežnu klijentelu i to u nekadašnju bolničku zgradu. Ali, očigledno je da ne baš reprezentativni prostor nije uticao na ljubitelje mode i kvalitetne dizajnirane obuće.
Njegova kreativnost i smelost, ali i kvalitetna ručna izrada od koje nikada nije odustajao, pomerili su britanski modni svet, ali i dalje je bilo teško voditi biznis.
„Bilo je veoma teško dovesti klijente u sam kraj istočnog dela Londona i to u jezivu nekadašnju bolnicu“ seća se Ču svojih preduzetničkih početaka.
Još jedan događaj ga je vinuo do samog vrha – pozvan je 1988. na londonski Fashion Week. I Vogue je odradio svoje, Ču je dobio svojih osam strana u broju magazina i preko noći njegove cipele su ušle u ligu najtraženijih. Bio je to veliki i željeni skok.
Kako se Ču odvojio iz gomile dizajnera?
„Te godine Fashion Week u Londonu je bio u crnom. Vogue je bio u crnom. Morao sam da iskočim, da uradim nešto drugačije, življe. Galliano je te godine spremio vatrenu i cvetnu kolekciju i ja sam nastupio sa živim bojama koje su privlačile svačiju pažnju. I, sve je ekslpodiralo. Moji klijenti su postali Princeza Dijana, Dženet Džekson, Kajli Minog, Boj Džordž. Niko se više nije plašio bolnice“, rekao je za CNA Luxury Džimi Ču.
Sve što se posle toga dešavalo bio je scenario dobro vođene kompanije koja je konačno osnovana 1996. sa partnerom Tamarom Melon, tadašnjom urednicom Vogue-a za modne dodatke. Bio je je to Jimmy Choo Ltd. Svoju polovinu je prodao pet godina kasnije za 10 miliona funti. Posle nekoliko kupovina i prodaja i promena vlasnika, kompaniju Jimmy Choo je pre manje od šest godina kupio Michael Kors Holdings za 896 miliona funti.
Nezavisno od vlasničke istorije kompanije Jimmy Choo, on je nakon prodaje svog dela nastavio da radi pod imenom Jimmy Choo Couture Limited od 2006. Osnovna filozofija je bila luksuz i samo izuzetan kvalitet i luksuznost. Ču je nastavio da se bavi svojim zanatom, da neguje svoje kupce od kojih je veliki broj iz sveta politike, medija i šou biznisa.
„Imam 74 godine i mnogo energije od koje drugi ljudi mogu imati koristi. Važna je osnova, važni su temelji na kojima se zidaju posao i veštine i znanja jer njih ljude lako osete u modnoj industriji, pre svih. Obrazovanje, naravno, doprinosi svemu tome. I, nije važno kakvu ćete vi korist izvući iz svega što radite. Bitno je kako ćete sve što znate vratiti u budućnost“, dodao je za kraj Džimi Ču u jednom istom intervjuu.
Reputacija koju je stekao od kada je ušao u očevu obućarsku radionicu, pa do danas, duguje njegovoj istrajnosti da nikada ne odustane od visokog kvaliteta. To se podrazumevalo i za materijale i za dizajn i za način komunikacije sa kupcima.
I danas se Džimi Ču spominje kada god se priča i ženstvenosti i luksuzu. Ne nose njegovo ime samo cipele, već i torbe, naočare, ešarpe, parfemi, kaiševi i to na sve četiri stane sveta, u preko 150 prodavnica. Jimmy Choo ima prijavljenih preko 400 patenata što je tek dodatni argument za originalnost koju je bez odustajanja negovao njen vizionar i tvorac Džimi Ču.
