Vogue – jedan je od najpoznatijih svetskih modnih časopisa. Na početku izlaženja prodavao se kao nedeljnik čija je ciljna publika bila američka elita. Danas čak 23 zemlje u svetu imaju svoju verziju ovog časopisa, koji se još naziva i “modna biblija”.
Nastanak Vogue – 10 centi, dvonedeljno izdanje
Časopis Vogue pokrenuo je Artur Ternur (Arthur Baldwin Turnure), 17. decembra 1892. Na samom početku časopis je izlazio kao nedeljnik i koštao je 10 centi. Godine 1905. Vogue je kupio Konde Montrouz Nast (Condé Montrose Nast) mladi i ambiciozni američki izdavač, koji je postepeno uticao na proširenje ciljne grupe čitalaca i povećanje tiraža. Godine 1910. pretvorio ga je u dvonedeljnik. Od samog početka magazin je bio namenjen višoj klasi društva, posebno džentlmenima, baveći se njihovim navikama, životima, prateći društvene skupove i aktivnosti na koje su išli, izveštavajući o tome šta su nosili, jeli, obukli…
Vogue je specifičan svet. Ili si Vogue, ili nisi.
Carine Roitfeld
Kada je Tarner umro 1909. godine, izdavač Condé Nast, po čijem imenu kuća koja objavljuje ovaj časopis danas nosi naziv, ubrzao je razvoj tog lista, koji je u prvi mah objavljivan kao dvonedeljno izdanje, a zahvaljujući njemu ubrzo se pojavio i van granica SAD. Časopis sada posvećuje podjednako pažnju i muškarcima i ženama, i ima poseban odeljak posvećen venčanjima.
U početku je magazin štampan isključivo u SAD i distribuiran širom sveta, ali su okolnosti nastale tokom Prvog vetskog rata dovele su 1916. do odluke o pokretanju britanskog izdanja. Posle britanskog pokrenuta su izdanja i u drugim zemljama: Australiji, Italiji i 1920. godine u Francuskoj, gde je doživeo veliki uspeh. Pod vođstvom Nasta broj izdanja, tiraž i profit Vouga značajno su porasli. Izdavačka kuća koja danas izdaje Voug nosi danas Nastovo ime. Časopis izlazi kao mesečnik u 20 zemalja širom sveta: Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Rusiji, Australiji, Turskoj, Tajlandu, Kini, Tajvan, Indiji, Portugaliji, Meksiku, Japanu Južnoj Koreji, Poljskoj, Holandiji Grča, Ukrajina, Španija i Brazil. Prvo izdanje britanskog Vouga je izašlo 1916. godine, Vogue Paris tj. Francuski “Voug” je izašao 1920. godine. Italijanski “Voug” ili Voug Italija je prvi put izašao posle Drugog svetskog rata 1964. godine. Vogue Arabia je izdanje magazina na arapskom jeziku za Bliski istok prvi broj je izašao 2016. na kome su se do sada pojavljivala lica koja imaju muslimansko i arapsko poreklo.
Voguova lica
Prva poznata manekenka koja se našla na naslovnoj strani Vouga bila je Toto Kupman, 1933. biseksualka indonezijsko- holandskog porekla, koja je kasnije bila špijunka u Drugom svetskom ratu. Prva slavna ličnost na naslovnici bila je Odri Hepbern 1959. godine, a poslednjih godina na čak 93 procenta naslovnih strana nalaze se slavne ličnosti. Godine 1974. na naslovnici se pojavila prva Afroamerikanka, manekenka Beverli Džonson. Na naslovnoj strani američkog Vouga najčešće se pojavljivalo lice glumice Lorin Haton, čak 28 puta.
Srpske manekenke koje su bile na naslovnici “Vouga” su Nataša Vojnović , čak dvaput na naslovnici britanskog ” Vouga “, dvaput na naslovnici francuskog “Vouga” , 2001, 2003. godine i 2009. godine i nemačkog “Vouga” 2002. godine i top modeli Ivana Stanković 1994. godine i Maja Latinović 2002. u španskom Vougu, zatim Đurđa Stojiljković na naslovnici italijanskog “Vouga”. Mnogo je veći broj srpskih modela kojih se slikalo u modnim editorijalima ili u reklamnim kampanjama modnih brendova unutar stranica časopisa.
Zanimljivosti
Samo oko 12% čitalaca štampanog izdanja Vouga čine muškarci, dok su među čitaocima onlajn verzije oni zastupljeni čak sa 42 procenta.
Polovina sadržaja svakog broja čine reklame, a kada je reč o nekom jako čitanom mesecu, poput septembra, procenat reklama može porasti i na 80%. Septembarsko izdanje je generalno i najvažnije jer pruža presek modnih trendova za narednih godinu dana. Američko izdanje iz septembra 2012. godine, kada se obeležavlo 120 godina od izlaska prvog broja Vouga, sa 916 stranica bilo je najveće u istoriji tog časopisa. Septembarsko izdanje iz 2007. godine, sa 840 stranica, bilo je najveće izdanje časopisa koje je ikada objavljeno, a težilo je oko 2,27 kilograma. Ovo izdanje bilo je i tema dokumentarnog filma Septembarsko izdanje iz 2009. godine.
Vogue ilustracije radila je i čuvena srpska slikarka Milena Pavlović Barili. U Vogue-u su njene ilustracije postigle zapažen uspeh koji joj je omogućio da sa ovim časopisom ostvari stalnu saradnju. Marina Abramović je bila na naslovnici ukrajinskog izdanja časopisa 2014. godine. Nivak Đoković i Ana Ivanović su samo neki od srpskih sportista o kojima se dosta pisalo u ovom svetski poznatom časopisu.
Ana Vintur i Anna Dello Russo – modna revolucija dve Ane
Želim da Vogue bude pametan, oštar i seksi! Ne zanima me super bogata klasa. Želim da naši čitaoci budu energične, samostalne žene sa svojim novcem i širokim interesovanjem. To je nova vrsta žena! Zainteresovana i za posao i novac.
Ana Vintur
Jedna od najuspešnijih žena na svetu danas je urednica američkog izdanja magazina Vogue – Ana Vintur. Ana je rođena 1949. godine, a na čelu ovog magazina je od 1988. godine. Prepoznatljiva je po svojoj bob frizuri koju nije promenila od kada se pojavila na modnoj sceni, a ona je kriva i za nošenje naočara za sunce u zatvorenom prostoru.
U julu 1988. godine, Vogue počinje da gubi modnu bitku sa svojim konkurentom – časopisom Elle. Za glavnu urednicu imenovana je Ana Vintur. Ona je pokušala da revitalizuje brend tako što ga je učinila mlađim i pristupačnijim, usmerila je fokus na nove i pristupačne pojmove mode za širu publiku. Njen uticaj je omogućio magazinu da zadrži visoku cirkulaciju, dok je osoblje otkrilo nove trendove koje bi šira publika mogla priuštiti.
Promene su došle u velikom stilu! Na naslovnici časopisa našla se izraelska manekenka Michaela Bercu noseći Christian Lacroix jaknu i kačket, odlazeći iz tendencije svojih prethodnika da portretiraju samo žensko lice. Prema New York Times-u, ovo je dalo veću važnost i njenoj odeći i njenom telu.
Kao što je modna urednica Grace Coddington napisala u svojim memoarima, naslovnica je podržala demokratski novi visoki / niski stav prema oblačenju, dodala je neku mladalačku, ali sofisticiranu racionalnost. Tokom svoje vladavine u Vogue, Vintur je rila svoje ciljeve da revitalizuje časopis i uspeva proizvesti nekoliko vrlo velikih izdanja časopisa. Zapravo, izdanje iz 2012. godine, sa 916 stranica, revolucionarno je za mesečni časopis.
Ana Vintur sada je glavna urednica američkog Vogua. Važi za jednu od najuticajnijih ličnosti u modi, prevazilažeći čak i modne dizajnere. Ona postavlja i diktira modne trendove i u Njujorku važi za nezvaničnu gradonačelnicu. Pod njenim uticajem i uz njenu podršku dostižu vrhunac popularnosti Džon Galiano (za Christian Dior) i Michael Kors.
Podržava mlade dizajnere i Aids projekte i pored svega je kurator Metropolitan Muzeja u Njujorku. Bila je inspiracija Laurena Wajsenberga za film Đavo nosi Pradu. Karakteriše je njen perfekcionizam, oštrina, fokusiranost na cilj i savršen osećaj za modu i stil.
Odlikovana je titulom dame od strane kraljice Elizabete za doprinos modi i novinarstvu.
Moda je deklaracija slobode. Moda ne toleriše rutinu. Moraš biti nepredvidiv da bi mogao da iznenadiš!
Anna Dello Russo
Jos jedna dama koja je postala sinonim moderne žene, jeste deo kreativnog tipa japanskog Vogue – Anna Dello Russo! Rođena je 1962.bgodine u Italiji. Od malih nogu gaji veliku ljubav prema modi i modnom izrazu. Završivši književnost i istoriju umetnosti prvi posao dobija u časopisu Donna. Vihor života ubrzo je dovodi u italijanski Vogue!
Danas se smatra jednom od najstilizovanijih žena sveta. Poznata je po svom avangardnom stilu, smelom modnom izrazu i velikoj hrabrosti da u ovom svetu sličnosti, bude nešto drugačije!
Anna Dello Ruso je jedna od onih žena koja pomera granice mode i smelo stvara nove horizonte! Poznata je kao strastveni kolekcionar dizajnerske odeće, nakita, cipela. Njena kolekcija broji više od 4000 pari obuće, od kojih su mnogi unikatni.
Svoju skupocenu kolekciju garderobe drži u posebnoj prostoriji na preciznih 15 stepeni i svaki komad je označen i uvijen. Apeluje na mlade devojke da eksperimentišu sa modom, budu hrabre, drugačije, da se ne plaše boja, ludih šešira i velikog nakita!
