Kaiš ili remen je deo odeće, koji se nosi oko struka, preko garderobe kao što su pantalone, bermude i dr. Izrađuje se najčešće od kože i ima funkcionalnu i dekorativnu ulogu. Funkcionalna uloga se ogleda u sprečavanju pantalona da spadaju.
Kaiševi predstavljaju deo muške garderobe još od bronzanog doba. Kasnije su ga nosila oba pola u zavisnosti od trenutne mode. U zapadnom svetu, pojasevi su bili češći za muškarce, sa izuzetkom ranog srednjeg veka, Mantove kasnog 17. veka i kombinacija suknje/bluze između 1901. i 1910. godine.
Art Nuvo, kopče za pojaseve su sada kolekcionarski predmeti. U drugoj polovini 19. veka, i sve do Prvog svetskog rata, pojas je bio dekorativan, ali i utilitarni deo vojne uniforme, posebno među oficirima. U oružanim snagama Pruske, carske Rusije i drugih istočnoevropskih nacija, bilo je uobičajeno da oficiri nose izuzetno čvrsto pritisnute stomake i utrobu, široke pojaseve oko struka, na spoljnoj strani uniforme, kako bi poduprli sablju i iz estetskih razloga. Ovi čvrsto stegnuti kaiševi služili su da uvlače struk i daju nosiocu doteranu građu, naglašavajući široka ramena i napučene grudi.
U vojsci je kaiš, opasač, deo uniforme. Opasač ima funkcionalnu ulogu, jer se na opasač kači držač za nož, nož, posuda za vodu i ostali delovi vojne opreme. Takođe, na opasač se po potrebi mogu kačiti tregeri koji imaju funkciju da dodatno zategnu opremu vojnika. Estetska i psihološka funkcija se ogleda u tome da opasač, kada je zategnut, ističe atletsku figuru vojnika, posebno ramena i grudi, što pozitivno utiče na moral i samopouzdanje vojnika, a negativno na moral neprijateljske vojske.
U moderno doba, muškarci su počeli da nose kaiševe tokom1920-ih, pošto je struk pantalona pao na nižu liniju. Pre 1920-ih, pojasevi su služili uglavnom u dekorativne svrhe i bili su povezani sa vojskom. Štaviše, pre toga pantalone nisu imale ni omče za kaiš. Kao sportska odeća, već u 19. veku su bile prisutne pantalone sa omčama za kaiš. Danas je uobičajeno da muškarci nose kaiš uz pantalone. U Sjedinjenim Američkim Državama vojni pojasevi se čvrsto nose na događajima u odevanju ili na inspekciji kako bi se preneli utisci kondicije i discipline. Od 1989. godine pa nadalje, američki vojni standardi u vezi sa stezanjem pojasa tokom normalnih dužnosti i aktivnosti van dužnosti bili su nešto opušteniji kako bi se sprečili štetni efekti produženog prekomernog stezanja stomaka.
U nekim zemljama, očev pojas bi mogao biti povezan sa telesnom kaznom. Kako su kaiševi napravljeni od materijala poput kože koji su i jaki i lagani, pojas se može lako koristiti da izazove jak bol koristeći ga kao bič za udaranje po zadnjici deteta koje se loše ponaša. Štaviše, pojasevi su bili zgodni disciplinski alati, jer su uglavnom odmah dostupni za upotrebu. Pojas može da simbolizuje očinski autoritet i očinsku odgovornost za ponašanje i moralni razvoj dece, ali se telesno kažnjavanje ne preporučuje za upotrebu u savremenom društvu kao što je to bilo u prošlosti.
Od 1980-ih i češće sredinom 1990-ih, praksa spuštanja pantalona, u kojoj su pojasevi (obično osigurani zategnutim kaišom) pantalona ili (obično dugih) šorceva koji se nose na ili ispod kukova, čime se otkriva gornji deo donjeg veša koji nije zaklonjen odećom za gornji deo tela, primećeno je među mladićima i dečacima, posebno među onima koji su crne boje i srodan je sa hip-hop kulturom i modom. Veruje se da je ova praksa nastala od zatvorskih bandi i zabrane kaiševa u zatvoru (zbog njihove upotrebe kao oružja i sredstva za samoubistvo) — istorijski, uključujući u drugoj polovini 20. veka, mladiće koji su bili povezani sa bandama i od dečaka se očekivalo da nose svoje pojaseve čvrsto zakopčane.
Moda i formalnost
Kaiševi su se transformisali od striktno utilitarnog predmeta u modni dodatak u današnjem modernom dobu. Postoji nekoliko neizrečenih pravila za kaiševe kada je u pitanju oblik i boja kaiša, posebno za muškarce koji nose odela, u odnosu na ženski izbor kaiša koji je ukorenjen u modnom trendu, made ne uvek iz neophodnosti.
Formalni kaiševi
Kaiševi za svečane pantalone/odeću obično su široki 28–32 mm (malo ispod 11⁄4 inča). Ovi kaiševi nude posebne forme kao što su trapunto kaiševi, zakošene ivice, fine šavove i konusni vrh. Koža, ako je su napravljeni od kože, obično je u završnoj obradi polu ili visokog sjaja (npr. spazalato koža), sa čvrstim zrnom i glatkom kožnom podlogom. Pojasevi za haljine obično imaju kopču od poliranog metala.
Neformalni kaiševi
Obični kaiševi koji se normalno nose sa teksasom obično su široki između 35 mm i 42 mm (malo ispod 11⁄2 inča). Oni su obično napravljeni od jednodelne kožne konstrukcije sa teksturiranim izgledom, sa kopčom za kaiš u starinskoj završnoj obradi, širim, debljim šavovima ili spajanjem, kako bi se osigurala čvrsta konstrukcija.
Tekst preuzet sa Wikipedije.
