U svetu reči i vremena koje se rasprostire između korica knjiga, istoričarka i profesorka, Ivana Spasović, govori nam fascinantne priče o životima neotkrivenih ličnosti iz XIX i početka XX veka.
Autorka je 15 knjiga posvećenih 19. veku, Banatskoj vojnoj granici, istoriji prosvete, neotkrivenim, izuzetnim biografijama, kao i brojnih udžbenika za istoriju.
Njena posvećenost izučavanju istorije nije samo profesionalni izbor, već i strastven poziv za stvaranjem pisanih zaostavština.
U razgovoru o njenim delima, posebno o romanu Julijin balkon sa pogledom na slobodu, otkrivamo ne samo istorijske činjenice, već i duboko ukorenjen osećaj poštovanja prema ženama koje su prve koračale stazama koje će kasnije osvetliti put novim generacijama.
1. Koju motivaciju ste imali za pisanjem romana kao što je „Julijin balkon sa pogledom na slobodu“?
- Pored političke istorije, na koju prvo pomislimo kada čujemo za istorijsku nauku, njen deo su i ekonomija, pravo, istorija nauke i tehnike, medicina, umetnost. Mislim da je važan i pogled koji obuhvata hronologiju kao nauku, praćenje jednog prostora kroz vreme, odnose opšte i nacionalne istorije, prošlosti i sadašnjosti. I verujem u smisao plemenite strane istorije. Ona mi je bila motiv za ovu knjigu.
2. Kako je teklo proučavanje života junakinja Vašeg štiva?
- Proučavanje Banatske vojne granice i njenih posebnosti, među kojima je prosveta najvažnija, kao i rad u arhivima, doveli su me do dragocenih izvora za vredne, do sada nepoznate, biografije. Tako je nastala i moja 15. knjiga Julijin balkon s pogledom na slobodu. Čine je istoriografski radovi o neobičnim Srpkinjama iz Austrougarske: prvoj istoričarki dr Milici Bogdanović, prvoj lekarki u J. Ugarskoj dr Mariji Vučetić Prita, prvoj doktorki nauka dr Juliji Hlapec Đorđević, prvim poslanicama u istoriji – učesnicama Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. (među kojima je bila i prva urednica novina Milica Tomić). Književnica Isidora Sekulić prikazana je u mladim godinama, kada je bila nastavnica fizike, a jedna od priča izvukla je iz senke Anku, suprugu dr Milana Dimitrijevića, saradnika patrijarha Germana Anđelića. Nekad mi se čini da su i one pronašle mene, a ne samo ja njih. U svakom traganju za njihovim životima i delima desilo se po jedno malo čudo. Knjiga je dopunjena autentičnim fotografijama, izdavač je “Ključ izdavaštvo”, a recenzentkinja dr Aleksandra Novakov.
3. Da li postoji dama iz srpske istorije koja Vam je naročita inspiracija, ako da, zbog čega?
- U naslovima priča nalaze se i nagoveštaji vrlina, života i vremena junakinja: Dar, san i put, Anka i Milan, “Zlato devojče na krilima nauke”, Tako se čuva to što ja sada čuvam, Julijin balkon s pogledom na slobodu (naslovna priča), Sedam poslanica 1918. Pretežni deo knjige posvećen je dr Milici Bogdanović, ona mi je postala ta naročita inspiracija, kako ste divno rekli u pitanju. Bila je prva devojka koja je doktorirala na Sveučilištu u Zagrebu i jedna od prvih u Evropi, omiljena profesorka istorije, zaštitnica ugroženih devojaka, žena sa jasnim, pravičnim, neretko i smelim stavom, skromna i vredna. Napisala je knjige Car Julijan Apostat prema hrišćanstvu, Lav Tolstoj i Građa za istoriju Beograda 1717-1739. U svom neobjavljenom delu, Teški, dragi put, u dve verzije, na srpskom i nemačkom jeziku, sabrala je misli o lepom i dobrom (kalokagatiji), ljubavi, veri, istini, sudbini, s(a)vesti i slobodi, strahu i hrabrosti, saglasju stvaraoca i dela, -rečima, idealima, životinjama, istoriji i drugim naukama, muzici. O njima, ona piše pozivajući se na istoriju, hrišćanstvo, književnost. Nenameljivo daje i svoj sud. Miličin kredo stao je reči: savršeno, završeno, uzvišeno.
4. Da možete toj dami (koju ste naveli gore) da ovog trenutka kažete nešto, šta bi to bilo?
- Volela bih da mogu da je obradujem time što sam pronašla izdavača za Teški, dragi put.
5. Kakve su reakcije na knjigu „Julijin balkon sa pogledom na slobodu“? (reakcija publike, pohvale i shvatanja)
- Julijin balkon s pogledom na slobodu predstavljen je do sada na Sajmu knjiga, u emisijama Radio Besede, TV Hram (“Razgovornik”), Radio Beograda 2 (“Riznica”), RTS 1 (“Šarenica”) i na promociji u Biblioteci grada Beograda (koju su svojom muzikom oplemenile Milica Jević i Natalija Dorić). Ganuta sam pažnjom i zahvalna govornicima, publici, čitaocima. Najavljene su promocije u Nišu, Pančevu, Zagrebu.
6. Za kraj, šta biste poručili mladima? (a možda i onima koji će jednog dana biti upisani u istoriju)
- Ovih dana sam u jednom filmu čula rečenicu s kojom se slažem i u kojoj glumac Tom Henks kaže da je pred decom najvažnije ne zaboraviti sebe u tim godinama. Zato bi’ im samo poželela da budu zdravi, a onda i da ostvare talenat i ono o čemu maštaju.
Fotografije znamenitih dama Srbije o kojima je pisala profesorka Ivana u svojoj knjizi, možete pogledati u nastavku:
