Republika Kongo i Demokratska Republika Kongo nisu zemlje koje bi se povezivale sa elegancijom i modernom ekstravagancijom, već one koje nose istoriju siromaštva, bolesti, gladi i teških sukoba tokom devedesetih, oduzimajući živote hiljada i hiljada civila. Ipak, pozicionirani u epicentru siromaštva u Kongu, samopouzdani stanovnici podsaharske Afrike, poznati kao Sapeuri, vode život koji je paradoksalan njihovom okruženju.
Njihovo ime Sapeurs (od termina La Sape), potiče od francuskog slenga “Se saper”, što znači oblačiti se sa stilom, ali i od akronima njihove društvene grupe: La Societe des Ambianceurs et des Personnes Elegantes (Društvo ambijentalnih i elegantnih osoba). La Sape datira još od ranih godina kolonijalizma. Francuzi su krenuli da civilizuju ljude u Africi tako što su im obezbeđivali polovnu odeću iz Evrope kao alat za pregovaranje, kako bi stekli privrženost nadređenih. Iako su rat i sukobi oštetili Kongo tokom godina, došlo je do oživljavanja La Sapea u Brazavilu, glavnom gradu Republike Kongo. Ovaj pokret je sada veoma poštovan, predstavlja stabilnost i spokoj usred nemira u zemlji.
La Sape je prikaz da se nacija vraća u život nakon dugi niz godina građanskog rata. Nasilje i tuče su karakteristike koje jednostavno ne odgovaraju moralnom ponašanju Sapeursa. Njihova blistavost služi kao vodič za omladinu Konga, vodeći je ka modernom kosmopolitizmu.
Uprkos skupoj odeći, oni nisu bogati ljudi. Sapeuri su obični, demokratski, radni ljudi Brazavila; taksisti, poljoprivrednici, stolari koji neguju ideju lepote u sebi kroz svoje upadljivo odevanje. Iako postoji od davnina, društveni pokret kakav danas poznajemo oživeo je sedamdesetih godina prošlog veka. Muzičar Papa Vemba, u Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike. Kongo prikazao je čitavom svetu šta znači okruženje u kakvom živi. On je promovisao La Sape kulturu, stavljajući veliki naglasak na pametno odevanje svih muškaraca iz Konga, bez obzira na njihove socijalne razlike.
Sapeuri su protkani poštovanje, mirom, i integritetom. Ovo navedeno podrazumeva da Sapeur mora biti nenasilan, dobro vaspitan i inspirisan svojim stavom i ponašanjem.
Dok je zarada dovoljno novca za hleb prioritet za većinu građana ove nacije, sakupljanje dovoljno novca za nabavku savršenog francuskog ili italijanskog dizajnerskog šešira koji odgovara cipelama je prioritet za Sapeura. S obzirom na ekstremno siromaštvo straćara u kojima žive Sapeuri, zabrinjavajuće je da moda prevladava nad osnovnim ljudskim potrebama. Štaviše, Sapeuri se hvale svojom sposobnošću da se peru i ostanu čisti i higijenski u zemlji u kojoj nema dovoljno vode. Ono što je počelo kao politički pokret rezultiralo je opsesijom za ove muškarce, koji idu do krajnjih granica kako bi zadržali svoj elegantni ukus u modi. U ovoj siromašnoj centralnoafričkoj državi, Sapeuri zarad mode žrtvuju šansu da se presele u bolji dom, kupe automobil ili čak plate školarinu kako bi poslali svoju decu u školu. Mnogi su bili naklonjeni i ilegalnim sredstvima da bi nabavili svoju odeću, a neki su proveli i vreme iza rešetaka.
Kada vidimo koliko dugo ovi posvećeni sledbenici mode idu daleko kako bi došli do svojih evropskih odela, kravate i lisvoje kubanske cigare, nelogičnost načina njihovog života odlazi u drugi plan.
Kontradikcija između sofisticiranosti i stila koji čine Sapeura i loših uslova života prikazani su kao sukob svetova. Njihov način odevanja predstavlja oblik bega od siromaštva. Oni su svesni svojih prioriteta koje brane tvrdeći da je „Sapeur iz Konga srećan čovek čak i ako ne jede, jer nošenje odgovarajuće odeće hrani dušu i daje zadovoljstvo telu“.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
