Kada nisu mogle da ih priušte, mnoge dame su šminkale noge, a evo kako su najlon čarape završile u modnom svetu

Kada su tog davnog 15. maja 1940. izašle na tržište širom planete, već prvog dana je prodato više od 750.000 pari. Prodavale su se za 1,25 dolara po paru, po istoj ceni kao i svila, ali njihova priroda otpornost na skupljanje i moljce učinila ih je veoma popularnim i sve skupljim. U prvoj godini prodaje kupljeno je čak 64 miliona pari.

Ali, da li znate kako su najlon čarape uopšte nastale?

Najlon čarape su nastale tako što su stručnjaci u kompaniji “Dipon” uspešno sistematizovali polimer koji je omogućio proizvodnju vlakna koji je “tanak poput paučine, ali jak poput čelika”. Ovaj izum zauvek je promenio modni svet, kao i život mnogih žena.

Početak rata

Pre rata nijedna lepo obučena, sofisticirana dama nije viđena u javnosti bez svilenih čarapa koje su bile neophodan deo garderobe svake žene. Japan je bio jedini dobavljač svile za SAD, a pogoršani trgovinski odnosi 1941. prekinuli su snabdevanje.

Svila se koristila za padobrane i bila je najbolji materijal za vreće baruta za mornaričke topove. Kada je pucano iz oružja, svila bi se potpuno raspala bez ostavljanja štetnih ostataka unutar cevi pištolja. Da bi zaštitio ovaj dragoceni resurs, Kancelarija za upravljanje proizvodnjom je 2. avgusta 1941. zaplenila nacionalne zalihe sirove svile. Ovo je izazvalo takvo ludilo kada je u pitanju kupovina svilenih čarapa da je većina trgovaca postavila ograničenje kupovine od dva ili tri para. Cena najlonskih čarapa je kasnije porasla na 10 dolara po paru ili više.

Najlon je takođe bio potreban za padobrane, a korišćen za jačanje užadi i za dopunu gume. Kao rezultat toga, Odbor za ratnu proizvodnju (ranije OPM) preuzeo je DuPontove zalihe najlona 11. februara 1942. Od tada je DuPontova proizvodnja najlona počela da se koristi za ratne materijale. Korišćene čarape su takođe bile vredne. Odbor za ratnu proizvodnju je 15. novembra 1942. godine pokrenuo zvanični program prikupljanja svilenih i najlon čarapa. Kada bi se čarape pocepale, žene su podsticane da ih predaju.

Žene su sa velikom pažnjom koristile preostale čarape, često ih čuvajući za posebne prilike. Nosile su se rajon ili pamučne čarape, ali ne s ljubavlju, jer su imale tendenciju da padaju oko kolena i gležnjeva. Sve veća popularnost pantalona je pomogla, ali većina žena je pribegla golim nogama, često sa čarapama do gležnja.

Šminka za noge

Da bi simulirale izgled najlona, neke žene su koristile šminku za noge kozmetičkih kompanija kao što je (i danas dobro poznata) Max Factor. Reklamiralo se da će takve čarape trajati do tri dana ako se žena ne kupa. Ako je moguće, prijatelj ili član porodice je oslikao “šav“ niz zadnji deo noge olovkom za obrve ili pomoću uređaja u obliku slova i za vođenje olovke. Šminka za noge bila je ugrožena kada je dama prekrstila noge ili kada je padala kiša, a njena poteškoća u primeni i nošenju ograničavala je njenu popularnost.

Takođe, mnoge dame su šminku primenjivale kada nisu imale dovoljno sredstava da sebi priušte najlon čarape, budući da su u prošlosti one bile jedna vrsta luksuza.

Najlon čarape, unihopke/hulahopke?

Najlonske čarape ostale su standard u ženskom svetu sve do 1959, kada je nova verzija stigla na police. To su bile “pantyhose” – gaćice i čarape u jednom, odnosno ono što danas nazivamo unihopom ili hulahopkama. Oglašavanje 1950-ih i 60-ih godina favorizovalo je ideju čarapa i žena koje su ih nosile. Čarape su bile vrhunski modni dodaci, koje su nosile poznate ličnosti. Hari Ekman je slikao pin-ap devojke koje nose čarape koje su dovele do glamurizacije punijih butina. Njegovi portreti naterali su svakodnevnu ženu da oseti da bi mogla da bude glamurozna zvezda Brodveja kada nosi svoje čarape. Pop ikona Tvigi je unapredila ovu ideju pošto je popularizovala mini-suknje i haljine sa čarapama. Poboljšanja u proizvodnji tekstila su doprinela pristupačnosti najlonskih čarapa. Štaviše, 1960-te su dovele više žena u radni svet, što znači da je postojala veća potražnja za čarapama koje su se mogle nositi i u kancelariji i van nje.

Nažalost, nekada su se “najlon čarape” proizvodile kvalitetne, a danas je najčešći slučaj njihove proizvodnje od poliestera-spandeksa. Takođe, najlon čarape su delimično i izašle iz mode, jer savremena žena češće nosi hulahopke. Bilo kako bilo, najlonke će zauvek ostati jedinstven komad, elegantne “note”.

Naslovna fotografija: Pinterest