Dolazak zime sa sobom nužno nosi i određene promene u našim svakodnevnim navikama i privikavanje na hladne, kraće i tmurnije dane.
Za razliku od razigranog leta, zimi nam ponestaje ideja za aktivnosti, s obzirom da smo uglavnom vezani za kuću, samim tim imamo više vremena da se posvetimo radu na sebi.
Iako mnogi negu kože lica vezuju za leto i zaštitu od sunčevih zraka, podjednako je važno voditi računa o njoj u hladnim i snežnim danima. Kako smo već napomenuli hladno vreme i smanjena vlažnost vazduha znatno utiču na izgled i teksturu naše kože, dok je vazduh sam po sebi u ovim danima isušuje, te nije neobično da je koža tokom zimskih dana poprilično ljuskava i suva. Takođe, jedna od nuspojava zbog čestog isušavanja, jeste i povremeni svrab. Iako mnogi kožu lica vezuju isključivo za estetski izgled osobe, koža ima ogromnu zaštitnu ulogu u životu svakog od nas.
Sem što predstavlja najveći organ na telu čoveka, ona sa sobom nosi i niz faktora koji utiču na naše zdravlje. Osim što je ogledalo našeg zdravlja, ovaj organ štiti naše telo od mnogih virusa i bakterija sa kojima se susrećemo tokom svakodnevnih aktivnosti u toku dana. Osobe koje imaju zdraviji tip kože lakše mogu da reaguju na promene oko sebe poput pritiska i bola. Pak, hladni meseci znatno mogu da unište zdravlje kože, izazivajući određena stanja poput, ekcema ili kseroze.
Međutim, postavlja se pitanje da li je u zimskim danima moguće zaštiti u potpunosti i na koji naćin?
Jedan od recpata koji će je u određenoj meri zaštititi, jeste korišćenje hidratantnih krema i losiona u zavisnosti od toga da li je naš tip ože normalan ili suv. Preporučuje se da je hidratantne kreme mađu nakon tuširanja, dok je koža još uvek vlažna. Sa druge strane preterana nega kože i svakodnevno trljanje peškirom mogu da dovedu do uklanjanja prirodnih ovlaživača.
Ukoliko pak spadate u onu grupu ljudi koji imaju “zimski svrab“, u ovim slučajevima se preporučuje što minimalnije korišćenje tople vode i sapuna. Kao “lek“ u ovakvim slučajevima preporučuje se tuširanje mlakom vodom, a zatim i nanošenje neke guste kreme ili vazelina.
Gde je hladnoća i zima tu je i hladan vazduh, koji znatno može da ošteti našu kožu, a najbolja zaštita od njega jeste koristiti balzam za usne, kao i kreme od ceramida. Stvar na koju je osebno važno obratiti paćnju, jeste izlaganje ekstremnoj hladnoći. Ukoliko ste bili izloženi ovakvim ekstremnim uslovima, a pritom osetite bol u oblasti prstiju, verovatno ste dobili promrzline, te je najbolji lek – sprečiti.
Jedna od najvećih grešaka jeste misao da zimsko sunce nije štetno i da nema potrebe zaštititi se od njega. Naprotiv, zimsko sunce može da bude poprilično opasno, pa samim tim korišćenje krema sa faktorom predstavlja naizostavnu proceduru. Ukoliko koristite sredstva ua samopozamnjivanje i u zimskim danima, koristite ih sa nekom hidratantnom kremom, s obzirom da sama sredstva isušuju kožu.
Kako već znamo izlaganje suncu prirodno proizvodi vitamin D, pak u zimskim danima, kada je intenzitet slabiji, korisna alternativa mogu da budu vitaminski suplementi vitamina D.
Pored svih ovih saveta, najvažniji jeste da u slučaju bilo kakve nepravilnosti i promene koja nije uobičajena, obavezno posetite dermatologa, koji će dati adekvatnu terapiju.
Naslovna fotografija: Pexels
