Iako je 21. vek, vek urbanizacija i promena, iako je čovek još u prošlom veku sleteo na mesec, iako živimo u svetu tehnologija, robota i veštačke inteligencije, iako je civilizacija uznapredovala i donela bezbroj inovacija, za jedan fenomen čovečanstvo još uvek nije našlo rešenje.
Položaj žena i ženska prava gorući su problemi u društvu širom sveta.
Na prvi pogled žene jesu izjednačene sa muškarcima, idu u škole, fakultete, rade, voze automobile, međutim još uvek postoji određena stigmatizacija u ovom pogledu. Još koliko vekova i inovacija je potrebno da prođe kako bi svet dosegnuo određeni nivo i kako bi ostvario potpunu slobodu i jednakost žena. Dvadeseti vek bio je prekretnica u pogledu razbuđivanja žena iz dubokog potlačenog položaja i vek u kome su žene rekle NE stavljanjem na drugo, treće ili poslednje mesto u društvu i čvrstvo odlučile da izađu na ulice svih svetskih gradova kako bi tražile pravo na najosnovnije stvari koje su im do tada bile uskraćivane.
Pravo glasa, kao jedno od osnovnih prava bez kojeg niti jedno demokratsko moderno društvno ne može da funkcioniše i radno pravo bile su primarni ciljevi za koje su se žene borile. 1946. godine žene u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji su prvi put izašle na izbore.
Radno pravo je dobijeno, međutim uloga žena se ovim samo proširila. Ona je preko dana poslovna žena, a kada se vrati sa posla samo obična domaćica. Koliko su sve ove dodatne obaveze dovele žene do nezadovoljstva pokazuje i jedno istraživanje gde su emocije poput stresa, besa, brige i tuge žene znatno više izabrale od muškaraca. Tokom dvadesetg veka, veka revolucije za prava žena razvio je se i feminizam koji je danas izašao iz koloseka svog prvenstvenog cilja.
Dok je njegov primarni cilj bio podrška ženama da se bore za sebe i svoj status, danas je poprimio znatno veće oblike.
I pored toga što su žene danas obrazovane u određenim sektorima na glavnim i vodećim fukcijama su i dalje muškarci, uzmimo za primer televiziju. Na većini televizija zaštitna lica jesu žene, one vode programe i imaju svoje emisije, ali “vladari iz senke”, njihovi urednici i vlasnici televizija jesu upravo muškarci.
Dok sa jedne strane imamo situaciju u kojoj su žene predstavljene kao apsolutni vladoci današnjice, strah i trepet za muškarce, oslonac porodice, one pre svega moraju biti dobre majke, žene, a na poslednjem mestu posebne jedinke koje su nezavisne od svih uloga koje su im pripisane.
Ne smemo da zaboravimo i na činjenicu da u određenim delovima sveta žene još uvek bivaju ekspoatisane i da je odnos prema njima i dalje veoma animalni, gde su one samo sredstvo za rađanje dece, dok se u određenim kulturama i dalje ne raduje ženskom detetu, te se ide i toliko daleko da se žene vode na abortuse kada se sazna da nose žensko dete.
Upravo je ovo prvi znak diskrminacije i šovinizma.
Žene treba da uvažavaju poštovanje svih – mladih, starijih, dece, a naročito muškaraca, iz razloga što su one pre svega njihove majke, sestre, supruge i ćerke.
