Venčanicu oblačimo jednom – najsrećnijeg dana u našem životu, a kako je ovo period venčanja, donosimo vam kratak vodič kroz istoriju najelegantnije haljine.
Venčanica je bela haljina, međutim, njena boja i stil mogu zavisiti od kulture, religije i područja. Većina današnjih venčanica je izrađena u belim tonovima koji simbolišu čistotu duše i eleganciju, no nije tako bilo oduvek.
Kroz vekove, ona je simbolizovala status mladine porodice. Uglavnom se težilo tome da ona bude u skladu sa aktuelnom modom, napravljena od najfinijih materijala. Dame koje su pripadale srednjem ili nižem staležu, na dan svog venčanja nosile su najlepšu haljinu koju su posedovale, a koju bi nosile u posete crkvi.
U prošlosti, brak je označavao ujedinjenje dobara dve porodice a venčanica buduće gospođe trebalo je da predstavi njenu porodičnu liniju u najboljem svetlu.
Iako je haljina za venčanje retko poručivana posebno za tu priliku, a tamne boje bile te koje preovlađuju (uključujući i crnu), mlade su nekada vodile računa da izbegnu zeleni kolorit jer se smatralo da donosi nesreću.
Bela venčanica se pominje prvi put 1406. godine, na kraljevskom venčanju Filipe od Engleske, ali je zapravo Kraljica Viktorija na svom venčanju za princa Alberta 1840, otvorila poglavlje polu-belih haljina i inspirisala ostale dame tog vremena da se odluče za svetlo bež haljine.
Pre Viktorijanskog doba, žene su se venčavale u haljinama svih boja. Crna je naročito bila popularna u skandinavskim zemljama.
Deceniju nakon toga, bela venčanica proglašena je haljinom koja najviše pristaje ženi koja ulazi u brak.
Tokom godina bela boja imala je svoje uspone i padove, a većina žena smatrala je nepraktičnim da odvaja toliko novca za belu haljinu koja se teško održava i koju će obući samo jednom.
Zato su se vraćale tamnijim nijansama sve do polovine 20. veka kada su venčanja Grejs Keli i princeze Dajane ponovo pokrenula trend bele kao najpoželjnije boje za ovu priliku.
U doba starog Rima kada se verovalo da zli duhovi mogu posetiti venčanje i oduzeti sreću mladencima, nastaje običaj u kojem se mladine prijateljice – deveruše – oblače u iste haljine kako bi zbunile zle duhove koja od njih je zapravo mlada. Danas, većina mladi neće pristati nas to da i deveruše nose belo. U istom periodu uvodi se i veo, kao simbol zaštite od zlih sila.
Mladenačka torta deo je istorije starog Rima kada su gosti lomili veknu hleba iznad mladine glave kako bi podstakli plodnost.
Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno i nešto plavo – “something old, something new, something borrowed, something blue” – je rima nastala u staroj Engleskoj. Najčešće je čujemo u filmovima, a kod nas se retko sprovodi kao običaj iako ima lepu konotaciju.
Nešto staro označava kontinuitet.
Nešto novo donosi optimizam i veru u bolju budućnost. Nešto pozajmljeno predstavlja “pozajmljenu” sreću od srećnih. A nešto plavo, je simbol za vernost, ljubav i čistotu.
Zli duhovi su očito bili glavni “partypoopersi” na nekadašnjim venčanjima, pa je tako većina današnjih običaja nastala na potrebi da se mladenci zaštite od njihovih delovanja. Prenošenje mlade preko praga datira upravo iz vremena kada je mladoženja to činio kako bi mlada “preskočila” lošu energiju.
Medeni mesec dobio je naziv po medenom vinu koje je mesec dana, ili od jednog do drugog punog meseca, član porodice donosio mladencima svakodnevno. Prema nekim istraživanjima samo 14% žena će želeti da nosi venčanicu u boji, a isti toliki procenat se odlučuje da haljinu pokaže mladoženji pre ceremonije.
