Gotovo identično. To je odgovor na naše pitanje u naslovu. Ali, postoje stvari koje su ipak, bile drugačije. Na primer, od mesta za sedenje, do platoa ispred samog hotela koje je obuhvatalo žardinjere sa klupicama, pa i fontanu, na mestu današnje Terazijske česme...
Pre svega, drago nam je što hotel nije izgubio svoj stari sjaj i što izgleda potpuno identično iz doba kada je i nastao. Baš iz tog razloga smo ga odabrali za snimanje emisije “Na Terazijama”.
U nastavku saznajte sve o ovom kultnom beogradskom zdanju, koje već više od jednog veka služi kao pristanište domaćim i svetskim velikanima.
Više o izgradnji hotela “Moskva”
Lokacija hotela, smatrana je najlepšom u gradu. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga. Gradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine, a svečano je otvorena 14. januara 1908. godine. Bila je najveća privatna zgrada u Kraljevini Srbiji, nalazila se na stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama, a na svojim zidovima imala je natpis Palata Rosija.
U temelje su postavljene 82 drvene grede duge po pet metara i debele po 30 centimetra, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskog kamena. Preko toga postavljena je betonska ploča debela 2,2 metra. Zidanje ciglama otpočelo je tek u proleće 1906. godine. Radove je izvodio građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave. Nadzorni inženjer bio je, kako smo pomenuli, arhitekta Jovan Ilkić. Radovima za armirani beton rukovodio je arhitekta Matija Šnajder. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama a ukrašena ornamentima zelene boje. Keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena.
Hotel “Moskva” otvaran je u dva nastavka. Prvo je 14. januara 1908. kralj Petar I Karađorđević svečano presekao vrpcu otvarajući Palatu Rosija i gostionicu Moskva u prizemlju. Dva dana kasnije orkestar Kraljeve garde muzicirao je na otvaranju hotela za javnost, a objekat je odmah prirastao za srce Beograđanima.
Hotel je bio teško oštećen u bombardovanju Beograda 1941. godine. Zgrada je dostigla visok stepen stilske emancipacije tog perioda i približila se postavkama moderne arhitekture. Zidna platna oslobođena su horizontalnih podeonih venaca, plastike oko otvora, lizena i pilastera. Upotreba mermera, keramičkih pločica i fajansa za oplatu fasade označilo je prihvatanje secesijskih postavki o upotrebi novih, plemenitih i trajnijih materijala. Većim delom slobodne površine fasada obložene su zelenim keramičkim pločicama po čemu zgrada spada među retke u Beogradu sa hromatskom fasadom.
Ko je sve “prošao” Moskvom?
Poznato vam je da je čuveni Ivo Andrić toliko voleo da dolazi u “Moskvu”, da je imao svoj sto za kojim je pio kafu i gustirao ratluk.
Poštari su većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima i slikarima direktno u gostionicu, a ne kući. Priča se čak da je Tin Ujević imao u kafani i svoje poštansko sanduče. Boža Kovačević, akademik, prepričavao je da je Ujević dolazio u kafanu oko podneva, dobro snabdeven novinama i kakvom stranom knjigom, zatim bi se pojavljivali Vinaver, Miličić i Manojlović. Tin je bio zaljubljen u srpski glavni grad. On je svoje duševne rane lečio u kafani “Moskva” uz vino i kafu. Među gostima bio je prepoznatljiv po velikom šeširu, koji je skidao samo pred damama.
Prema priči Lole Dimitrijevića, nakadašnjeg novinara lista “Politika”, kada bi se u kafani pojavio doktor Vladan Đorđević, svi prisutni za stolovima ustajali bi da ga pozdrave. A kada bi se u kafani pojavio mladi Miloš Crnjanski, on bi dolivao ulje na vatru, pa je u žaru diskusije Stanislava Vinavera nazivao Svinjar, a ovaj njega Smrdoš. Sve bi ih utišavao Rade Drainac, vičući: “Mir, stoko, ovde se misli duboko!”
U čast lika i dela našeg pisca i slikara Momčila Mome Kapora, luksuzni apartman 416. beogradskog hotela poneo je njegovo cenjeno ime. bio je čest i drag gost kafeterije “Moskva“, a u apartmanu na četrvtom spratu u jednom periodu čak je i živeo.
Apartman „Momo Kapor“ osmi je po redu koji nosi ime nekog slavnog gosta hotela “Moskva“ – pored apartmana Alberta Ajnštajna (predsednički apartman), Nikite Mihalkova, Maksima Gorkog, Indire Gandi, Alfreda Hičkoka, Lučana Pavarotija, Roberta de Nira i Olimpijskog kluba (kasnije Komiteta) Srbije – koji je upravo ovde i osnovan, 1910. godine.
Od 1968. hotel je pod zaštitom države kao spomenik kulture Beograda koji morate obići.
Nadamo se da vam je nakon ove istorijske priče jasno zbog čega smo odabrali baš “Moskvu” za snimanje emisije.
Kako smo iz našeg ugla doživeli unutrašnjost “Moskve”, pročitajte na OVOM LINKU.
