Kada neko nešto radi kao luda Nasta, to znači da izvodi neku besciljanu, uzaludnu, basmislenu radnju.
Priča o “ludoj Nasti” ispričana je kroz generacije kao simbol hrabrosti u vreme propasti Prvog srpskog ustanka, a sada otkrivamo dublje značenje iza ovog narativnog dragulja.
Prema legendi, nakon što su se Turci približili Beogradu, ostao je samo jedan čovek – Anastas, poznat kao Nasta, član ugledne trgovačke porodice Cincarin sa Dorćola. Ova priča postala je sinonim hrabrosti i izdržljivosti, dokaz o tome kako jedan čovek može inspirisati promenu.
Anastasova hrabrost proizilazi iz jednog hrabrog čina – lutanja ulicama Beograda dok su Turci vladali gradom. Umesto da se krije ili beži, Nasta je pevao i smeškao se, izazivajući zbunjenost i čuđenje kod turskih vojnika.
Njegova hrabrost bila je tako izražena da su ga Turci, smatrajući ga bezopasnim, poštedeli smrti. Iako je ovaj čin prvobitno smatran “ludim”, Nasta je pokazao hrabrost koja je nadmašila granice razuma.
Ovaj arhetipski junak postao je ikona odlučnosti, a njegovo ime postalo je sinonim za hrabrost koja se izražava kroz naizgled besmislene radnje. Priča o “ludoj Nasti” nas podseća da hrabrost može doći iz najneočekivanijih mesta i da ponekad najludje ideje mogu nositi dublju mudrost.
Do promene roda došlo je kasnije, verovatno zato što je žensko ime Anastasija, skraćeno takođe Nasta, bilo mnogo češće od muškog Anastas.
