Mokasine spadaju u jedan od najpopularnijih modela obuće. Ovog proleća su vratile staru slavu i trenutno su prve u trendu. Spadaju u “modno blago”, s obzirom da se mogu nositi u različitim prilikama. Obeležava ih to što samo jedan model može spadati i u najtradicionalniji i u najsavremeniji stil. Za sve ljubitelje mokasina pripremili smo uzbudljivu istoriju razvoja i kombinovanja ovog modela obuće.
Mokasine su specifične po tome što se različito doživljavaju u zavisnosti od konteksta i mesta. Nosili su ih oni ljudi koji su spadali u najveće boeme, do onih najkonzervativnijih tipova ljudi. Mnogi brendovi tvrde da su ih izmislili, tako da se putovanjem po svetu mogu čuti različite legende o nastajanju mokasina. Za vas smo izdvojili najpouzdanije činjenice do kojih smo došli.
Od Sjedinjenih Američkih Država do Norveške
Činjenica je da, od praistorije mokasina, postoji jedan dizajn na osnovu koga su kreirani različiti modeli mokasina. Prve mokasine vezuju se za indijansko pleme Povhatan. Prvi model odlikavala je neštavljena koža – koža sa dlakama i nisu imale nikakvu kopču. Dobile su naziv ,,makasin“, što na njihovom jeziku znači cipela.
Početak 20. veka obeležile su teške, ali praktične radne cipele, koje su razvili norveški mornari i farmeri. Bile su veoma popularne, među stranim turistima, kao i ljudima koji su viđali mornare u mnogim lukama širom sveta.
Ovaj period obeležio je Nils Gregorijusun Tveranger, ključna ličnost u razvoju mokasina. Tokom mladalačkih dana izučavao je obućarski zanat u Bostonu. Ljubav prema obućarstvu, doprinela je otvaranju radionice u norveškom gradu Aurlandu. U njoj, 1926. godine, razvija model zasnovan na radnim mokasinama lokalnih mornara. Kroj koji je već viđen kod indijskih mokasina, bio mu je glavna inspiracija. Smatra se da je tehniku izrade naučio tokom američkog treninga. Međutim, svoj unikatni dizajn obeležio je uzdužnim jezičkom na vrhu vampa – gornjeg dela obuće. Interesantno je da je ovo ostala jedna od glavnih odlika mokasina, po čemu su i danas prepoznatljive. Model je nazvan po njegovom rodnom gradu ,,Aurland Mocassin“.
Kako su peni mokasine otputovale u Pariz?
Rasprostranjenost modela Aurland mokasina, dovela je do široke potražnje. Neki modeli se izvoze u Evropu i Severnu Ameriku. Samim tim što su bile drugačije od klasičnih cipela, privukle su veliku pažnju u međuratnom periodu. Po interesovanju za mokasine izdvojila se književna elita tog vremena – kao primer se navodi F. S. FicDžerald i njegovo putovanje u Rim 1920. godine. U Parizu se po nošenju mokasina istakao E. Hemingvej.
Peni mokasine stižu u Novu Englesku
Istovremeno, neki od norveških modela mokasina stižu i u Sjedinjene Američke Države. Proizvođač iz Nju Hempšira pravi svoju verziju i naziva ih ,,mokasine“. Ime su dobile po tome što su se lako obuvale i skidale. Drugi proizvođač u Mejnu, 1930. godine, počinje da ih pravi u industrijskom obimu i da ih plasira širom sveta.
Mokasine su postale popularne, prvenstveno u kosmopolitskim sredinama u Sjedinjenim Američkim Državama. Čak su i najpoznatiji glumci tog vremena, od Kerija Granta do Ketrin Hepbern, nosili mokasine. Prednost mokasina je bila to što je od samih početaka osnovan kao uniseks model obuće. Podjednako su ih nosili i muškarci i žene. Doprinele su inovaciji ženske radne obuće, koja se znatno razlikovala od visokih potpetica.
Dizajner ,,Tassel” mokasina – sa resicama
Pored toga što su filmske zvezde bili odlični modeli za nošenje mokasina, među njima imamo i jednog pronalazača. Naime, mađarski glumac Pol Lukas koji je dobio Oskara 1943. godine, kupio je jedne od oksfordskih cipela sa pertlama. Detalj sa pertlama mu je zapao za oko, tako da je zamolio nekoliko obućara da mu naprave novi model sa resicama i pertlama sa spoljne strane cipela. Ovi detalji su pridodati poslednjem modelu mokasina. Novi model nazvan je ,,Tassel” mokasine i proizveden je 1949. godine u Novoj Engleskoj. Model sa resicama publika je odlično prihvatila.
Mokasine 50-ih i 60-ih godina
Prednosti mokasina, kao obuće koja se lako obuva i skida, 50-ih godina je posebno privukla studente američkih univerziteta. Mokasine su trebale da postanu sastavni deo stila ,,Lige bršljana” (Ivy League) koja je imala veliki uticaj na stil i oblačenje mladih. Stil ,,Lige bršljana” je trebao da diktira i sve stilove koji su tek trebali da se razviju.
Studenti su uneli i neke promene u samo stilizovanje mokasina. Tada se prvi put pojavljuje nošenje mokasinki bez čarapa. Takođe, kako legenda kaže, u otvore na površini ubacivali su penije. Navodno, taj novac su koristili za pomoć u kolibama. Ove trendove sa fakulteta, preuzeli su i mnogi modni magazini – kao što je Esquire. Velikom brzinom Sjedinjene Američke Države preplavile su mokasine. Tome su znatno doprinele i filmske zvezde – Džejms Din, Stiv Mekvin i Džin Seberg.
Italijanski doprinos
Ekspanzija peni mokasina i mokasina sa resicama, dovela je do toga da su mokasine vrlo brzo postale kancelarijske cipele. Čak su, u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu, mokasine postale svečana cipela za kancelariju. U tom periodu iz Italije stižu drugačije verzije mokasina – sa drugačijim tipom završne obrade, manje strukture i drugih boja. Italija je lansirala potpuno drugačiji stil od klasičnih mokasina.
