Zgrada u Beogradu na adresi Prizrenska 7 danas je čuvena po dve table na ulaznim vratima u znak sećanja na našeg slavnog pisca i dobitnika Nobelove nagrade za književnost, gospodina Ivu Andrića.
Arhitektura zgrade na adresi Prizrenska 7 donela je nagradu Branislavu Kojiću za najlepšu fasadu Beograda 1934. Izgleda da je ovo bila “srećna zgrada” i za arhitektu, ali i za našeg književnika.
Malo ko od vas će poslovno-stambenu višespratnicu, na adresi Prizrenska 7, povezati s nagradom za najlepšu fasadu 1934. Pre ćete pomisliti da linije po njoj podsećaju na realizam kojim se “okitio” Beograd posle Drugog svetskog rata. Zgrada je napravljena u duhu GAMP-a (Grupe arhitekata modernog pravca). Projektant je Branislav Kojić, ujedno i sekretar GAMP-a.
Unutrašnjost je projektovala Danica, supruga gospodina Kojića. Oni su se podelili: on će raditi spoljašnjost, a ona enterijer.
Dočekale su nas table na ulazu koje sećaju da je baš u ovoj zgradi Ivo Andrić napisao “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika”, “Prokleta avlija”. Dela za koja je dobio Nobela! Andrić se uselio na prvi sprat, u podstanarsku sobu kod advokata Marjanovića. Ušao je sa svega nekoliko kofera.
Andrić se posvetio dvema svojim najvećim ljubavima – pisanju i Milici Babić.
Sa njom je bio u ljubavnom trouglu. Miličin muž, Nenad Jovanović je bio službenik u Poslanstvu Jugoslavije, u Berlinu gde je Andrić bio poslanik… Kad su stigli u Beograd, Nenad je mobilisan i četiri godine proveo je u nemačkom zarobljeništvu. Ljubavni par Milica i Ivo bio je slobodan u okupiranom Beogradu.
Tek kad je umro Nenad Lazarević, Ivo Andrić se iselio iz podstanarske sobe, u Prizrenskoj i počeo da živi sa Milicom.
