Žena u čijem opisu na Vikipediji stoji da je između ostalog bila modna muza, ovaj zavidan epitet dobila je sa opravdanim razlogom.
Knjiga francuskog autora Kristofera Petkanasa, pod nazivom “Loulou & Yves: The Untold Story of Loulou de La Falaise and the House of Saint Laurent” objavljena je širom sveta, otkrivajući detalje o ličnosti jedne od najintrigantnijh dama u novijoj modnoj istoriji.
Lulu je bila klasična Francukinja po mnogim parametrima, posedovala je sve ono čemu stilski priručnici pokušavaju da nas nauče: autentičan stajling, modnu odvažnost, besprekornu meru za ukus i ekstravaganciju, šik sa velikim Š, ali i šarm koji je okolinu obarao sa nogu.
Kako je sve ovo postizala sa lakoćom možda se delom krije i u njenoj genetici i zaista spektakularnom porodičnom stablu.
Možda ponajviše zaslužna za Lulinu očaravajuću ličnost i stil, jeste njena majka Maksine Birli – jedan od najpoznatijih modela s početka 50-ih godina prošlog veka.
Maksine je rođena u slavnoj britanskoj porodici, uspešnih slikara, biznismena i akademaca.
Maksinin otac Ser Osvald Birli bio je poznati slikar, čuven po portretima kraljvske porodice, dok je njena majka Roda Vava Meri Leki Pajk bila jedna od prvih žena koja se svojim radom na prostorima Irske i Engleske proslavila na polju pejzažne arhitekture i hortikuluture.
Iako je Maksine prvenstveno bila poznata kao model, tokom 60-ih radila je i kao glumica i to na “underground” filmovima. Tokom 70-ih i 80-ih, imala je svoju redovnu kolumnu u Vog magazinu, a pisala je o hrani, da bi kasnije izdala knjigu koja je podrazumevala skup ovih kolumni – pod nazivom “Food in Vogue”, u kojoj su se nalazile i njene ilustracije.
Ipak, njeno ime ostalo je upamćeno najviše u modnom svetu, kako kao modela, tako i kao svojevrsne muze Elze Skjapareli. Naime, zadatak lepe Maksine bio je da svojim poreklom (i izgledom naravno) privuče bogate Engleze i tako utiče na porast prodaje Skjaparelinih modela.
Radila je sa najslavnijim fotografima tog vremena, a čuvena je izjava Sesil Bitona, koji je za Maksine rekao sledeće “Ona je jedina istinski šik Engleskinja”.
Kada vam majka fasicinira jednu Elzu Skjapareli i Sesil Bitona, onda je verovatno mnogo jasnije zašto je njenoj ćerki pošlo za rukom da sa lakoćom očara Sen Lorena. Lulu i Iv počeli su da rade zajedno 1972., a njen posao je kako sama kaže, bio prilično neodređen.
“Nije bio uopšte određen u vezi onoga šta bih tačno trebala da radim i koja su moja zaduženja.”
Njeni dnevni zadaci mogli bi se opisati kao multitasking najvišeg nivoa.
To je uključivalo različite stvari: od toga da pomogne Ivu oko pravog izbora boje za kolekciju, preko pomaganja oko kastinga i izbora odgovarajućih modela, dizajniranja nakita i šetnje kućnog ljubimca Sen Lorenovog francuskog buldoga, Mouijoka.
Lulu je bila njegova desna ruka tokom tri decenije, neko ko je bio tu da doprinese idejama, iste da isproba i glavna osoba za brejnstorming. Dakle, mnogo više od muze.
“Ona je šarmantna, poetična, ekstravagantna, neumerena, elegantna i sve to u jednom. Skupa mi smo lonac koji ključa. Stvari sazrevaju i rađaju se”, jednom prilikom izjavio je slavni dizajner.
Ono što je u vezi Lulu takođe ušlo u legendu, bio je njen nenadmašan stil. Marame i turbani bili su njen zaštitni znak, a njen stav o odevanju bio je podjednako nonšalantan i instančan.
Baš kao i većina talentovanih ljudi, teško opisivog, neuhvativog duha i De la Falez je imala svoje demone i živopisnu prošlost, zahvaljujući kojoj je izgradila svoj specifičan karakter, ponajviše naglašen razoružavajućim šarmom, dovitljivošću i autentičnošću.
Lulu i njen brat Aleksis rođeni su u Engleskoj, u drugom braku francuskog pisca i člana visokog društva Alena de la Faleza i modela Maksime Birli.
Međutim, tokom razvoda roditelja (koji se dogodio zbog preljube njene majke koja je imala aferu sa britanskim ambasadrom), Lulu i Aleksis su kao deca poslati da žive kod para u ruralnoj Francuskoj.
Prvi bliski susret sa svetom mode, buduća muza Iv Sen Lorena imala je sa 15 godina, kada su je njena tetka, čuvena američka glumica Glorija Svonson i njen tada bliski prijatelj Endi Vorhol odveli na modnu reviju u Pariz.
Upravo ovo iskustvo bilo je zaslužno za to da Lulu postane opčinjena modnim svetom, ali i da ubrzo postane deo eltnog modnog društva, što je podrazumevalo i onu ne tako lepu stranu koja neizostavno prati ovaj milje.
Naime, već tokom ranih tinejdžerskih godina Lulu je zapala u vrtlog alkohola i droge i sa svega 20 obolela od hepatitisa.
Zanimljiva je i nekolicina podataka koji se tiču njene porodice sa očeve strane.
Brat njene majke bio je Mark Birli, vlasnik nekolicine poznatih londonskih restorana i osnivač jednog od najčuvenijih klubova u Londonu “Annabel’s“, dostupnom isključivo ekskluzivnoj klijenteli i članovima kluba.
Dok je stariji brat Lulinog oca bio Henri de La Falez, član artistokratskog društva, režiser, filmski producent i ratni heroj poznat po svojim brakovima sa visoko profilisanim američkim glumicama od kojih je jedna bila i Glorija Svonson.
Lulin deda bio je francuski mačevalac Luj Gabrijel de La Faez koji je na Olimpijadi tri puta osvojio zlatnu medalju. Njena nećaka Lusi Le Baili de La Falez (koja je tokom 90-ih bila uspešan model) udata je za Marlona Ričardsa, sina Kita Ričardsa i Anite Palenberg.
Loulou je umrla 2011., u svojoj 63, tri godine nakon Iva.
Iako je nakon što se Iv 2002. godine povukao iz Sen Lorena, Lulu takođe otišla iz modne kuće, te pokrenula sopstveni brend, ostala je upamćena isključivo kao njegova najveća muza.
Koliki je njen uticaj na čuvenog dizajnera i sam brend bio velik, možda najbolja opisuje naslov koji se pojavio u pariskim novinama povodom vesti o Lulinoj smrti: “The second death of Yves Saint Laurent.”
