Crveni karanfili, simbol prolivene krvi radnika koji su 1. maja 1886. na ulicama Čikaga stradali tražeći osmočasovno radno vreme, danas, čini se, odlaze u zaborav. Parade ne postoje, a sve manje ljudi i zna zbog čega se ovaj praznik proslavlja.
Danas je, rekli bismo, najvažnije da ne padne kiša za 1. maj kako bi se roštiljalo, ali, u decenijama iza nas, Beograd, pa i Srbija slavila je drugačije. Ovo je bio veliki dan, kao pobeda radničke klase, kao dan koji mora ostati u sećanju svih generacija.
Prva velika proslava 1. maja
Prva velika proslava u Srbiji organizovana je 1905. godine. U to vreme, na ulicama Beograda prošetalo je čak 6.000 ljudi, a svake naredne godine obeležavanje je ponavljano na sličan način, sve do početka Drugog svetskog rata i užasa koji je on doneo.
Slavlje na terazijama i prva trolejbuska linija
Period posle rata doneo je izmene i u načinu na koji je 1. maj dočekivan. Beograd je pretrpeo ogromna razaranja, a narod podneo velike žrtve. Nije bilo nikoga protiv koga bi se protestvovalo, pa je odlučeno da, u duhu nove slobode Prvi maj postane baš takav.
S toga je 1. maja 1947. godine održana velika parada na Terazijama u oslobođenom Beogradu. Ona je veličala radnike, a entuzijazam se mogao videti na licima svih.
Tokom ove parade je puštena u rad i prva trolejbuska linija.
Kako je počela ideja “uranka”?
Sve do 70ih godina prošlog veka, ovaj dan je uglavnom obeležavan različitim manifestacijama. Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u čitavoj državi. Zapravo, oni koji su radili tokom 1. maja neretko su za to dobijali posebnu naknadu koja je išla i do polovine mesečne plate.
Prvi maj je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.
Sedamdesetih, ovaj običaj se malo izmenio zahvaljujući dolasku i popularizaciji automobila.
Umesto celonoćnog bdenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.
Ovaj običaj ostao je do dana današnjeg, pa ukoliko ste se pitali odakle ideja “roštiljanja” tokom ovog praznika i zašto baš svi to rade, odgovor je jasan.
