Jedna od omiljenih nam čokolada jeste “Najlepše želje”, koja dolazi iz fabrike Soko Štark, svima nadaleko poznata. Osim čokolade, tu su i drugi čuveni proizvodi poput Bananica, Smokija, Napolitakni… Ali, da li ste se zapitali otkud ova fabrika u Srbiji i ko je “odgovoran” za njeno postojanje?
Odgovor vam donosimo u zanimljivom tekstu u nastavku.
1922. godine, Danijel S. Pesmažu (Daniel S. Pechmajoue) francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta, osnovao je firmu za uvoz i izvoz “Louit” S.A. – u Zemunu, koja se bavila uvozom čokoladnih proizvoda.
Sredinom dvadesetih godina prošlog veka Pesmažu je napravio prvu čokoladu: “Roda”, koja je preteča današnje čokolade za jelo i kuvanje “Menaž”. Od 1938, pomenuta čokolada postaje desert koji će obeležiti narednih 8 decenija i sve one važne momente. Iste godine u fabriku pristiže gospodin Franja Vaja, rođeni Vrščanin mađarskog porekla.
Po povratku iz Slovačke i Mađarske, on u fabriku donosi novostečeno znanje o pravljanju čokoladnih poslastica. Kombinovanjem kakao delova i čokoladnog preliva, a uz dodatak sastojka azijskih algi po imenu agar-agar, nastaje jedan od omiljenih penastih slatkiša – čoko-banana.
1931. godine, Jevrejsko akcionarsko društvo osnovalo je pekaru “Soko”.
Predsednik Društva bio je Holender, čije ime na žalost nije zabeleženo, kao ni ime direktora Fišera, takođe Jevrejina. Glavni majstor bio je iz poznate bečke pekare „Anker brot peckerei”.
U tada prvoj parnoj pekari bilo je zaposleno stotinak radnika.
1966. godine, integracijom pekare “Soko“ i Fabrike čokolada i bombona “Nada Štark” nastala je Fabrika keksa, čokolade i bombona “Soko Štark”, preteča današnje moderne fabrike.
1975. godine otvorena je “Nova fabrika”, kako su je tada svi zvali, na današnjoj lokaciji u Kumodraškoj ulici, na Voždovcu, u koju su preseljeni oprema i mašine iz Zemuna, a odakle i danas najlepše poslastice i slaniši nalaze put do generacija svih uzrasta.
